Dijana Uherek Stevanović
Dodajem vremenu nijanse nadanja, razlivena tuđim rukama
nižem boje savršenstva. Varam život, kockam se rečima, važem neizvagano i ćutim
sve poraženo odavno u meni. Neko bi pomislio eno je, šarena je luda je. A moje
misli osim mene i Vasione još jedino ti znaš. I ćutiš, ćutiš, a ja vrištim ispod
kože. Pikaso je ništa u odnosu na ovo ludilo u predgrađu nekog grada koje još
ni svoje ime na putokaznoj tabli nema. Ma znaš šta? ... Dijana
Nema komentara:
Objavi komentar