Jordan Aleksić
by Jordan Aleksic Silueta žene sija pred mojim
uzavrelim očima, vreme je na trenutak stalo... Pružam ruku da dodirnem divne,
treperave, rascvetale grudi koje, gle čuda, pristaju na moje dodire...
Uzdah
odjeknu sobom, njen ili možda moj, ne znam... Znam samo da se primakla mojim
prstima, izazovno šetajući po mom pogledu, izazivajući najezdu mrava po mojim
pršljenovima, a nabujali potok njenih bedara nosi me van vidokruga noći, ka
poljima suncokreta, ka obali prolaznosti, koja polako umire sa mnom u sebi...
Nema komentara:
Objavi komentar