Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan
Ponekad se probudim
i ceo dan mi je
nekako pospan,
lagan kao ženska ruka,
zaustavljen u slatkom snu
čeka nastavak
probuđenih pokreta…
U tom čekanju
naiđe noć
i dva oka tad
izranjaju iz tame
sigurna u svoju želju…
Bilo bi divno osetiti
sve ono što se u njima krije…
Onaj dugo čekani
trenutak uzbuđenja
kada usnama prelaziš
duž tela žene koju voliš,
upijajući mirise,
probajući ukuse,
udišući dah
nepronađenih reči i
pronađenih stihova
bez datuma
u kojima stvarnost
menja maštu…
Nema komentara:
Objavi komentar