Ljiljana Božić
BILA SAM SPREMNA
Za tebe, bila sam
spremna na sve,
usred zime,
da ti uberem maslačke
i na krilima oluje,
čitave donesem.
Da ti uberem
stručak mimoze, usred
leta,
a znaš da ona u zimu
cveta,
da ti miriše uz uzglavlje.
Iz Sibira,
s' kraja januara,
donela bih ti malene
laste,
sve bih uradila za tebe,
samo da vidim u očima
tvojim,
da me iskreno žele.
Za tebe, bila sam spremna,
na svaku žrtvu,
samo da me držiš za ruku,
bar koju minutu.
A ti...
znao si,
koliko sam slaba
na tebe bila,
za druge si širio krila,
skrivajući ih od kiše,
a ja sam sama,
gorko plakala i
kisla...kisla...
gledajući,
svojoj nesreći u oči
tražila pomoći iz nemoći,
al' uzalud beše sve.
Nema pomoći,
ne mogu više,
nemam snage,
Sunce sija, ali me ne
greje,
uzalud sve je,
srce se steže,
kunem ga,
ni krivo ni dužno,
što već jednom ne pukne.
Sve teže,
podnosim hladnoću
i bol što dušu razara noću,
i jedno pitanje,
"Sta sam ti kriva živote,
zasto me on neće"?
ljilja božić
Nema komentara:
Objavi komentar