Nada Aničić Crljanić
PORTRET
Ako mi portret slikaš kistom od magle
tu dušu nećeš sagledati:
od magle je maglenija.
Poražen si platnom prebelim.
Ako me kao školjku, biserom uplakanu, vidiš
zatvoriću se kao tajna mora.
Dubinu boje naći ćeš u sebi
Ako me sa punim rukama hortenzija slikaš,
ili sa kitom zumbula o pojasu,
biću ti možda proleće, varljivo.
Ako me u beloj haljini snega vidiš,
naslikaćeš privid moj.
U tvom sam oku slika
bez boje i prisustva.
Ali, kad me tajnovitu pronađeš u raskoši trava,
u biseru razbludnih kupačica,
u vrisci mandolina
ili voću zrelih žena,
znaj: ja sam.
U mom Sremu živi moja slika.
Ona koja i nije moja
već možda samo u snu
Šumanovića Save.
Nada Aničić Crljenica
Nema komentara:
Objavi komentar