Mirjana Magura
UREZANI BOL
Noćas zvezde zasjaje tamnu noć
a mesečev sjaj budi tvoje
tople dodire na moje grudi,
zaboravljena osećanja ožive.
U svetu izgubljeno u snu pronadjeno,
znam da više nećemo biti zajedno.
Duša, koja je talac vremena se steže.
Tonem u čaroliju ljubavi kroz noć.
I ove noći srce potajno boli,
čeka zov duha vremena
u sveto, tajanstveno kraljevstvo,
jer sudbina tako želi.
Praticu moćno, čudesno svetlo.
gde se čuje tihi jecaj zarobljenog
usamljnog srca, usta su nema.
Bez tvoje slatke reći duša se guši.
Očajno gazim stazu crvene ruže,
ona vodi do naše duge,
tamo gde se ljubav pokreće
i zaustavi srce kada zadrhti.
Ležim zanosna u cvetnoj bašti
u postelju od hiljadu latica
kao u plamenu vatre telo gori
na me se prosipa ljubav tvoja.
Neznam da li sam u snu, il´ na javi
sahranjena u moru mirisnog cveta
suze na obrazu govore, volim te.
Tvoje ruže na mom jastuku nema.
Neubrana, zarobljena i vezana
osećam opoj čarobne sile trnove ruže,
a ti ćes u snu ostati uvek kraj mene
kao urezani bolan ožiljak vremena...M.M.
Autor: Mirjana Magura 07.01.2014
Nema komentara:
Objavi komentar