Mika Vlacović Vladisavljević
Из шаке нежно спустих прах
предака мојих , прашину која ћу ја ускоро бити и коју ће наследници моји из
своје шаке у прах наслеђени спустити. Пространства смирајима загрљена неће
силовати безмудри животи , јер благи поветарци сутона до зоре однеће прах да га
сачувају у сећању безбедноме. Јутром ће се опет у плавим бојама прелити капи
росе дугу доневши са собом да је виде бистре очи и разнесу боса табана
детињства стрњиштима живиота и радосним сокацима.
Мика Влацовић
Владисављевић фото "The Beauty of Arts"
Nema komentara:
Objavi komentar