Rade Pantelić
МОЈА МУЗА
Моја муза,мој путоказ.
Моја љубав,моја срећа.
Моје мисли,моја памет.
Моја судба понајвећа.
Моје лепо радовање.
Миловање,слатко ноћу.
Моја песма од славуја.
Кад западнем у самоћу.
Зрачак наде доноси ми.
У том зрачку свитак стари.
Препруке које су ми.
Нај битније праве ствари.
Свом лепотом дочарава.
Све те чари једне жене.
Подржава тај тренутак.
Да ће бити покрај мене.
И стихове пишем жени.
Која љубав моју вапи.
Неће бити тако лако.
Ту без зноја својих капи.
Ал ме муза тера на то.
Само напред,она води.
У заносу ускоро ће,
љубав да се моја роди.
Сањао сам моју музу.
Што ме прати пут диктира.
Певао сам оне песме.
Које муза Харфом свира.
Ко магија она беше.
Невидљивим путем води.
Моја муза уприличи .
И загрљај да се згоди.
Као у сну магија се,
она права мени ствара.
Чујем место њене харфе,
само звона из олтара.
Поред мене испред попе.
Та лепа је муза била.
Да би бајку о љубави.
Сву до краја зачинила.
Зачарано коло среће,
плете венац бајке крају.
Моја муза сва у белом,
беше у мом загрљају.
Сада моја муза пева,
и музиком харфе прати.
У глави се песма плете,
лепим стихом да се врати.
У љубави срећној овој,
када бајку срећну схвати.
Узех своје старо перо,
музи песме, написати.
Диктира ми моја муза,
љубавне се пишу речи.
О лепоти своје жене,
стиховима све ћу рећи.
Опеваћу сам почетак,
развој и почетак краја.
Опеваћу љубав своју,
шта ме води све до раја.
Београд,12.01.2014.г.
Аутор:Раде Пантелић
Nema komentara:
Objavi komentar