Ana Ivana Žigić
SOLDAT IVA (Ana Ivan Žigić)
Prvi put iz sela u bili svit ošo Iva
U Madžarcku soldate služit
Još je deran bijo
Pono drveni kufer
U njega sve što je moglo stat
Spekla mater kruva
Kuvani jaja, slanine
Crna luka i malo rakije
Uzput za jist
I ukuselo tista malo potli se zasladit
Spakovala oštrikani ćerapa
Štrikov,taraka,šnjura
I svetog Antuna da Ivu čuva
Jal tri godine u soldata triba izdurat
A siroma Iva nije zno ni krsta dat
Prošla godina od Ive ni glasa
Sikirala se mater
Nakraj put pod noge
Ide mater Ivu svoga najt
Atresu nije znala
Štodira vako
Biće najbolje otit
U veliku varoš Pečuj
Tude se i Iva tribo javit
Išla ajzibanom
Prisidala nikoliko puti
A u Pečuj kad je stigla
Stala ridom zapitkivat
Znadu li njenoga Ivu
Tudom-nemtudom
Kaki tudom-nemtudom pita
Kako njenoga Ivu ne znadu
Ima kuću u selu priko puta Mazabrka
I veliki kamen na ćošu
Na sriću naišlo čeljade u soldacki ruva
Malo tudom malo nemtudom
l njenoga Ivu našli
Kad je mater vidijo Iva zasuzijo
Od matere za glavu pobigo
Svi soldati gledu i njima drago
Zajutra u selo mater se vratila
Piva na glas cili sokak rasanila
Al prvo ošla atresu izljubit
Veliki kamen na ćošu
Priko puta kuće Mazabrka
Nema komentara:
Objavi komentar