Jordan Aleksić

Jordan Aleksić

by Aleksić Jordan

Sećam se…
I da, osećam…
Osećam kako
talasi rađanja Sunca
zapljuskuju moje lice, telo,
dok mislim o tebi,
o toplini vrhova tvojih prstiju…
Danima već
naviru reči i
svaki je kutak sobe
ispunjen rečima,
muzikom, tobom... 

Nestvarno je to,
bar isto onoliko
koliko si ti stvarna... 

Jutra dolaze i odlaze,
i svojim odlaskom
kupe deliće čežnje,
prah nebeske prašine
koju su zvezde
noćas prosipale... 

I ta i takva jutra,
otključavaju vrata moga sveta,
ostavljajući kofer
pun mojih želja i nadanja,
šireći sedefaste mirise,
nalik mirisu školjke
tek izvađene iz mora,
koji upijam telom
i ljubim u tišini...