Očekivani sukob sa Grčkom u Briselu
Objavljeno : 11.02.2015.
Na dan vanrednog sastanka ministara finansija zone evra o
Grčkoj 11. februara, stavovi te zemlje i kreditora deluju nepomirljivo. Dok
Grčka želi da prekine sa strogom štednjom i smanji dug, poverioci to odbijaju,
a kao najekstremnija posledica sukoba i loše finansijske situacije Atine navodi
se izlazak Grčke iz zone evra. Grčka je postigla dogovor sa Organizacijom za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o izradi alternativnog plana reformi koji bi
zamenio skoro trećinu reformskih obaveza dogovrenih sa poveriocima. Iz Berlina
i Brisela je međutim stigla jasna poruka da trenutni plan pomoći i reformi u
Grčkoj mora ostati osnov za svaki dogovor.
Grčki premijer je najavio da će odoleti pritiscima da
zatraži proširenje paketa pomći za svoju zemlju.
"Bez obzira na to na koji bi način Šojble (ministar
Finansija Nemačke) to od nas zatražio, nećemo tražiti produženje paketa
pomoći", odlučno je rekao novi grčki premijer Aleksis Cipras u grčkom
parlamentu uoči glasanja poslanika o poverenju vladi.
Cipras je, kao što je bilo i očekivano, dobio podršku, sa
162 glasa, uključujući 149 glasova svoje partije radikalne levice Siriza i 13
glasova savezničke desničatske stranke Nezavisni Grci. O poverenju je glasalo
299 od 300 grčkih poslanika.
"Uveren sam da će naši partneri iz EU odgovoriti
pozitivno na naše predloge", kazao je on u govoru poslanicima.
Prethodno je međutim podigao ton u komunikaciji sa Nemačkom,
a i nemački ministar finansija Volfgang Šojble je najavio da neće dati mnogo
manevatskog prostora Grčkoj.
"Ne pregovaramo o novom programu (sa Grčkom). Već imamo
program", kazao je on na kraju sastanaka ministara Grupe 20 u Istanbulu.
Cipras je na to odgovorio upozorenjem da će "oni koji
računaju na moć i sukob shvatiti da prave tragičnu grešku "ne povređuju
samo slabe već i sami sebe i Evropu".
Očekivani sukob u Briselu
Sve ukazuje da će biti sukoba na sastanku evro grupe 11.
februara, na kojem Cipras, kako je obećao, planira da vrati ponos Grčkoj pred
kreditorima (EU, MMF i Evropska centralna banka) koji u velikoj meri određuju
njene odluke u zamenu za zajam od 240 milijardi evra koji su sprečili bankrot
zemlje, ali i pred Nemačkom koja se stara o striktnom poštovanju budžetskih
pravila u EU.
Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer
Moskovisi je, doduše u nešto blažoj formi, dao sličnu poruku kao i nemački
ministar.
"Moramo da razgovaramo u okviru sadašnjeg
programa", kazao je on, dodavši da je taj program i dalje "sidro,
kompas i referenca".
Cipras je 10. februara telefonom razgovarao sa predsednikom
Evropske komisije Žanom Klodom Junkerom i taj razgovor ocenio kao "prijateljski
i konstruktivan".
Sa druge strane, kritika prekomerne stednje stigla je iz
Istanbula od Međunarodnog monetarnog fonda, SAD i Grupe 20 u celini. UČesnici
sastanka Gupr 20 založili su se da se u Evropi usvoje mere kojima se podstiče
rast.
Cipras je u svojoj zemlji dobio vetar u leđa, budući da su
10. februara uveče objavljena straživanja koja su pokazala da 8 od 10 Grka
podržava stav vlade u pregovorima sa kreditorima.
Elementi plana koji će Grčka predstaviti kreditorima su u
velikoj meri već prenošeni u medijima od 9. februara, što je nezadovoljno
primetio i nemački ministar finansija Šojble.
Jedan izvor grčkog ministarstga finansija istakao je da plan
Ciprasove vlade nije "radikalan" i da se oslanja na
"logiku".
"Samo želimo više vremena i olakšice", sažeo je
Cipras osnovne ideje.
(Ne)mogući kompromis
Prema tom planu, Grčka bi i dalje prihvatala oko 70%
reformskih obaveza koje su već dogovorene sa poveriocima, dok bi 30% ostalih,
koje su ocenjene kao "toksične", bilo zamenjeno nizom reformi koje bi
se utvrdile u saradnji sa Organizacijom za saradnju i razvoj u Evropi.
Grčki premijer Cipras dogovorio se 11. februara sa
generalnim sekretarom OECD Anhelom Gurijom o izradi plana reformi za
podsticanje rasta. Cipras je nakon sastanka rekao da saradnja neće biti
bazirana na planu kreditora već "na osnovu narodnog mandata i onoga što je
najavljeno u govoru" o političkom pravcu.
Grčka planira pravu finansijsku akrobatiku kako bi smanjila
dug koji iznosi oko 180% BDP-a i da istovremeno uz pomoć prelaznog plana
preživi do stupanja na snagu svog plana 1. septembra.
Prema jednom izvoru iz Ministarstva finansija Grčke, moguće
je i kompromisno rešenje koje će svima omogućiti da zadrže privid da nisu
odstupili.
"Mi ćemo govoriti o prelaznom finansiranju a oni će to
nazvati 'tehničko povećavanje'", kazao je taj izvor.
Cipras je međutim u parlamentu insistirao na tome da Grčka
neće odustati od toga da odmah primeni hitan plan za najsiromašnije, koji
ekonomisti procenjuju na dve milijarde evra. Drugi element o kojem Cipras ne
namerava da pregovara je da ne mora da ostvari primarni suficit veći od 1,5%, u
pređenju sa 3% koliko je predviđeno za ovu godinu i 4,5% što preporučuju
kreditori. Primarni suficit je suficit bez uzimanja u obzir obaveza po osnovu
dugovanja.
Ovo međutim nisu tačke sporazuma za koje se veruje da će
biti među najmanje prihvatljivim za evropske partnere.
Britanski ministar finansija Džordž Ozborn je stavio do
znanja da njegova zemlja "ubrzava pripreme da bi se suočila sa" bilo
kakvim nepredviđenim situacijama, pa ga je komesar Moskovisi pozvao da pokaže
više "solidarnosti" za zonom evra.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Nema komentara:
Objavi komentar