Leposava Maljković
A N D R E A
Nemoj daleko od mene ići
Može te kakva ruka stići
Zagrlilti te oko struka
Obrisati suze naše, tvoje me
Reči plaše Anči, kako ću dalje
Znam da smo se sinoć zauvek
Rastali u noćnoj tami
Tvoja kosa na mom jastuku
Još otisak pravi, bacila si
Sve svoje ostatke iz kupatila
Evo ih u kesi pored vrata
Zaboravila si samo jednu
Četkicu za zube koju sam skrio
Kao da nikada ni živ nisam bio
Putujem noćas po našem
Prostranstvu od mora, gledam te
Sa prozora mokru od jutra
Plivaš rano i dugo, otresaš pesak
Sa bosih nogu, nosiš svoje japanke
Hvataš oblake kojih nema
Kako me peku tvoje suze
Došli smo do kraja, oprostismo se
Onog maja kraj uzglavlja našeg čeda
Ono gleda kroz nas u prazno
Ti si sahranila svoje dete u sebi
Ja sam dugo plakao noću
Tražio objašnjenja od neba
Zašto nama, tebi i meni poruka
Boga ali sve mi beše jasno nad
Večnom kućom, tebe više nije bilo
Andrea, ne uskraćuj ljubav sebi
Molio sam, samo sam pratio
Kako vene sve oko mene, ah Andrea
moja mala , krhka i lepa, uvela devojčica.
Lepa,21.01.2014. (U spomen nebu)
Nema komentara:
Objavi komentar