Nena Miljanović
AMNESTIJA
Pesmom amnestiram tužne ljubavnike
(i samu sebe)
Osuđenike na onemogućenu ljubav
Zatočene u životima koje nisu hteli
Uz neke sa kojima su iz nužnosti
Iz navike ili kukavičluka
(samo u bajkama su svi junaci)
A ipak
Oni su istinski heroji:
Hrabrost je ostati gde ne voliš
Iz ljudskosti prema drugima
Neljudski surov prema sebi
Amnestija moja za prokažene
Zbog prstiju koji se u njih upiru
Jer
Bbrakolomni su i nedostojni
Krivi što su se kasno sreli i prepoznali
Što se bezumno i bez nade vole
Molim vas
Oprostite im
Zbog hleba koji ne mogu zajedno jesti
I zbog ledenih postelja gde se diše uz druge
U nesanicama
Ne znate
Kako guši krik sabijen u grlo
Glas kojim bi da se vrisne najdraže ime
I kako bole ruke prazne
Llinije dlanova koje bi da se preklope i ljube
Slutite li bar
Kako bi oko u oko da se upije
Kako bi duša dušu da ispije na dušak
Pomislite
Na misli njihove
I tajnu koju kriju kao bolest kože
Svetli i čisti u sebi
Leprozni pred hladnim pogledima onih
U korist kojih su se odrekli sami sebe
Ne i jedno drugog u srcu
Zar ne pate dovoljno
Zar će te im suditi i vi
Molim vas nemojte
Ne sudite im
Zbog Ljubavi
Zbog mene
I vas
Ako vam se dogodi...
copyright © Nena Miljanović
Nema komentara:
Objavi komentar