БУЂЕЊЕ - Anđelko Zablaćanski

Anđelko Zablaćanski

 БУЂЕЊЕ

Будим је дахом

По сомотном врату

Пијаним уснама

По мирису крушки ранки

Будим је прстима

Као поветарац

У свили њене косе

Будим је тишином

У чежњи миловања

Будим је само

Да видим цветна поља

У очима јој сањивим

Будим је

Да ме осмехом мази

Да на усне ми шапне

Своју жудњу

И срећу што је будим.

~ Анђелко Заблаћански ~