HRW: Na Balkanu
potrebna bolja zaštita ljudskih prava
Objavljeno : 21.01.2014.
Zemalje Zapadnog Balkana su tokom 2013. godine učinile
malo na rešavanju dugotrajnih problema u oblasti ljudskih prava, navodi se
godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu organizacije Hjuman rajts
voč (Human Rigts Watch - HRW). HRW je ustanovio da je u zemljama regiona
ostvaren ograničen napredak u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine,
suzbijanju diskriminacije i kršenju ljudskih prava pripadnika romske manjine i
uznemiravanja i nasilja nad novinarima i pripadnicima LGBT zajednice. To su ujedno
i problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočava Srbija. U delu
izveštaja koji se odnosi na Srbiju ukazuje se i na slab i prepoterećen sistem
azila, problem nasilja nad ženama i konstatuje da prošle godine nije bilo
pomaka u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.
HRW je naveo u godišnjem izveštaju da zabrinjava stanje
u vezi s ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu tokom 2013.
godine, a u regionu nedostaju trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene
osobe.
Zabrinutost u vezi s ljudskim pravima, uključujući
utvrđivanje odgovornosti za ratne zločine, postupanje prema manjinama i sistem
azila, postoji i kada je reč o najnovijoj članici EU, Hrvatskoj.
"Zemlje Zapadnog Balkana moraju više raditi na
usklađivanju stanja ljudskih prava s evropskim i međunarodnim
standardima," izjavila je Lidija Gal (Lydia Gall), istraživač HRW-a za
Balkan i istočnu Evropu.
Ona je dodala da će Bosna i Hercegovina, Srbija i
Kosovo morati da prekinu s tim teškim kršenjima ljudskih prava ako zaista žele
da se približe Evropi.
HRW podseća da su tužioci u Srbiji i Bosni i
Hercegovini 2013. potpisali sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina,
zločina protiv čovečnosti i genocida, što stvara uslove da se ostvair napredak
u vezi sa postupcima za ratne zločine.
Organizacija dodaje da, uprkos određenom broju
osuđujućih presuda, odgovornost za te zločine još uvijek nije utvrđena u mnogim
slučajevima, a pred sudovima u obe zemlje se vodi mali broj postupaka.
Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje se, kako
navodi HRW, obavlja sporo i otežano je zbog problema zaštite svedoka.
Iz te organizacije navode da je zaštita manjina i dalje
nedovoljna širom regiona i da to uključuje i zaštitu Roma koji su suočeni s
raširenom diskriminacijom u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju
i rešavanju stambenog pitanja, a ima i prisilnih deložacija.
Dodaje se da vlasti u Bosni i Hercegovini nisu izmenile
ustavne odredbe na osnovu kojih su Romi i druge nacionalne manjine isključeni
iz učešća u političkom životu, uprkos pritisku EU i presudi Evropskog suda za
ljudska prava u slučaju "Sejdić/Finci" iz 2009. godine, kojom je
utvrđeno da je ta praksa diskriminatorna.
Kada je reč Kosovu, HRW ukazuje da je diskriminacija
Roma, Aškalija i Egipćani pogoršana kontinuiranim prisilnim deportacijama iz
Zapadne Evrope bez pružanja adekvatne pomoći za integraciju tih grupa među
ostalo stanovništvo.
Novinari, pripadnici LGBT zajednice i aktivisti u
regionu suočeni su s neprijateljski nastrojenom sredinom, kao i pretnjama i
napadima, ističe HRW i podseća da su vlasti Srbije već treću godinu za redom iz
bezbednosnih razloga otkazale Paradu ponosa u Beogradu.
Srbija
U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da,
i pored napretka na putu ka EU, i dalje zabrinjava stanje u oblasti ljudskih
prava. Ocenjuje se da je položaj nacionalih manjina, posebno Roma, nesiguran a
da su novinari i dalje izloženi pretnjama i pored pokušaja da se odgovorni za
to izvedu pred lice pravde.
Ukazuje se na problem prisilnog iseljavanja i
diskriminacije Roma u obrazovanju. U izveštaju se ocenjuje da je i dalje veliki
udeo romske dece koja se upisuje u specijalne škole i navodi podatak Evropskog
centru za prava Roma da su 22,8% dece upisane u školskoj 2012-2013. u škole za
decu sa teškoćama u učenju bila romska deca.
Konstatuje se da i dalje javljaju tenzije između
mađarske manjine i srpskog većinskog stanovništva u Vojvodini.
HRW je naveo da su, uprkos sudskim presudama koje
predstavljaju prekretnicu i poboljšanju zakonskog okvira za zaštitu prava LGBT
zajednice, pripadnici te manjine i dalje suočeni sa netolerancijom i
uznemiravanjem. Lokalne grupe za ljudska prava su izvestile o najmanje 30
pretnji koje su na mesečnom nivou upućene na društvenim mrežama pripadnicima
LGBT zajednice ukljčenim u organizovanje Parade ponosa 2013, dodaje se u
izveštaju.
Problem u Srbiji predstavlja i sistem azila koji je
slab i prepoterećen, navodi se u izveštaju i dodaje da je u prvih osam meseci
2013. u Srbiji registrovano 2.232 tražilaca azila, među kojima je najviše
Sirijaca (432). Dodaje se da je u istom periodu 2012. bilo 1.454 azilanata.
HRW konstatuje da nije bilo promena kada je reč o pronalaženju
trajnog rešenja za izbeglice i intereno raseljene osobe. Prema podacima
Komesarijata za izbeglice, u septembru 2013. je u Srbiji bilo 54.000 izbeglica,
uglavnom iz Hrvatske, i 210.000 raseljenih osoba, većinom s Kosova.
Prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice,
90.000 interno raseljenih osoba nema rešene osnovne potrebe, pre svega kada je
reč o stambenom pitanju.
U izveštaju se konstatuje da, kada je reč o pokušajima
građana Srbije da u članicama EU dobiju azil iz ekonomskih razloga, nisu u
2013. zabeleženi slučajevi da je neko sprečen da napusti Srbiju.
Ukazuje se i na nerešeno pitanje sudbine nestalih, kao
i nasilja nad ženama.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: hrw.org
Nema komentara:
Objavi komentar