Jordan Aleksić
by Jordan Aleksic
Miris proleća
kao miris žene osećam,
dok zimska senka sa
ogolelog divljeg kestena
iz obližnjeg parka pada
na moje čelo
crtajući još jednu
boru na njemu...
U toj bori urezana je
još jedna čudna zima,
al’ ja osećam proleće,
kao što osećam ženu
ispod krošnje,
vidim njenu siluetu
kako mi prilazi,
gotovo čujem tihu
muziku njenih koraka...
Još jedan korak i
izgubiću se u njenim
očima,
još jedan pokret i
prepustiću se njenim
nadošlim grudima,
još jedan dodir i
imaću je,
još jedna reč
i... zavoleću je...
Nema komentara:
Objavi komentar