Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan Ćutimo
već neko vreme... Prigušeno svetlo grada gura se u sobu, stvarajući igru senki
na našim telima, nismo ništa primećivali, bili smo spojeni pogledima, zaneseni
dodirima, poljupcima, milovanjima, koji kao da su se događali mimo nas uz
prigušene zvuke ulice i tihe noćne muzike... U jednom trenutku, podigla si
glavu i pogledala u mrak, oči su ti zasijale od zadovoljstva, a potom si
vratila usne natrag na moju kožu, gde tako lepo pristaju... Zadrhtao sam...
samo sam nežno dlanom dodirnuo ti vrat i polako pomerao ruku dok mi se prsti
nisu upleli u tvoju kosu i nastavio da tumaram tražeći već dugo potrebnu ljubav,
davno zaboravljene dodire, poljupce...
Nema komentara:
Objavi komentar