Mika Vlacović Vladisavljević
Тамбураши гарави и
крезубави,
истерајте те вранце из
грла.
Затегните струне равници,
видим ја тај кас,
чујем ја ту красоту
шинских кола,
детињство моје,младалачки
сну мој
јури.
Цика нека се глибљивом
равницом разлеже.
Еј,цигани грла вам се
позлатила!
Подврискујте тишином.
Равница,срце да вам прими
раздрагано к´o
макове у житу.
Чујем из ваших тамбура
прашину
што атаром скита,
и милује око непоткованим
копитама.
Ћутите осмехом
златнозубим,
а ја.?
Ја ћу већ негде изронити
из глиба,
запевати како знам.
Нека Вас памти равница
,мајчица моја,
али и ја се забораву не
дам.
Мика Влацовић
Владисављевић
foto Grupa Nostalgija
Nema komentara:
Objavi komentar