Jordan Aleksić

 Jordan Aleksić

by Aleksić Jordan

Ćutimo već neko vreme...

Prigušeno svetlo grada

gura se u sobu,

stvarajući igru senki

na našim telima,

nismo ništa primećivali,

bili smo spojeni pogledima,

zaneseni dodirima,

poljupcima, milovanjima,

koji kao da su se

događali mimo nas

uz prigušene zvuke ulice

i tihe noćne muzike...

U jednom trenutku,

podigla si glavu

i pogledala u mrak,

oči su ti zasijale od zadovoljstva,

a potom si vratila usne

natrag na moju kožu,

gde tako lepo pristaju...

Zadrhtao sam...

samo sam nežno

dlanom dodirnuo ti vrat

i polako pomerao ruku

dok mi se prsti nisu

upleli u tvoju kosu

i nastavio da tumaram

tražeći već dugo potrebnu ljubav,

davno zaboravljene dodire, poljupce...