Petar Ćirić
mesečeva ćerka dok ljubim te pod nebeskim svodom
prelepa ženo mesečeva kćeri a ti mi vraćaš poljupce nežne da telo sagori u ovoj
večeri zvezde se roje u ovoj noći a tvoje telo samo se sija dok sklapaš ruke
oko mog vrata sve si mi više draža i milija strasti se bude do ludila mog ruke
se stežu oko tvoga struka u meni se budi besna zver a srce moje traži tvoja
ruka stavljaš mi ruke na grudi vrele a ti ploviš kao na vodi tražiš u meni neku
snagu da uživaš i da ti godi dok ploviš tako po telu mom u meni neka bura se
diže ruke te moje stežu sve jače i telo tvoje primiču bliže a mesec pun daje mi
snagu da usne vrele grizu te po vratu srce mi bije iz grudi hoće ovo se ne može
platiti ni u zlatu sa tvojih usana ja otrov pijem pa krv vrela poče da peni u
ovom trenu sve bi ja dao do beskraja verovao ovoj ženi a telo čvrsto ko kamena
stena pritiska tvoje nežno i malo uzimam ono što svako želi a tvoje se
nesebično dalo dok mesec sija na nebeskom svodu ja mu ćerku milujem i ljubim a
telo moje u znoju gori dok razum za njom zauvek gubim pera pesnik iz banata
Nema komentara:
Objavi komentar