Nena Miljanović
SEĆANJE NA OCA
ciklus LAVIRINTI
20. Јануар 2014. у 00:20
ako bih sutra došla
strašno bih se rastužila
zbog korova i drače
povrh tvoga spomenika sa izbrisanim slovima
tamo
na tom dalekom zapuštenom groblju
pokraj savskih šuma
(i nije baš toliko daleko
ovo je samo izgovor što retko dolazim )
oče
ali ja i ne mislim da si ti tu
sada kada sam starija nego ti
retko i pomislim na tebe
samo s proleća
kad resaju leske i zažuti se dren
s radošću te se setim
i uske vijugave staze kroz zelena polja
i sebe petogodišnje
na tvojim ramenima
dok koračaš koracima diva
kako si samo bio visok
skoro do trostrukog sunca
i saginjao se
da mi grane vrba ne zakače kosu
a ruke ti velike kao činije
milion šumskih jagoda stane u njih
tamo
kraj šuma uz veliku plavu reku
gde nam je njiva
na kojoj rađaju žabe gatalinke
i vilini konjici prozirnih krila
plavi i zeleni
ponekad ih sanjam
i smejem im se sa tobom u snu
i sutra ako bih došla
plakala bih neutešno
zbog diva i devojčice
koje je prekrila drača
i više ne bih imala šta da sanjam
copyright © Nena Miljanović
Nema komentara:
Objavi komentar