Biljana Pantić
OTRGNUO SI SE...
... A ti... Otgnuo si se od sna... Otrgnut od svakog
novog svanuća i jutra... Otrgnut od suza... Otrgnut od nada i radosti...
Otrgnut od svakog novog osmeha i blažensta... Otrgnut od moje nade da ću se
jednom ponovo krišom radovati tvom pogledu i susretu tvojih dubokih očiju sa
svojim... Za sobom si ostavio trag, najdublji trag koji u sebi nosim... Izabrao
si odlazak u večnost... Nikada neću saznati zašto - da li kao olakšanje...
... Ostavio si mi za sobom dah kojim dišem; osmeh tvoj
koji sa svojim na licu nosim kao jedini ukras; sjaj u oku kao odsjaj tvoga oka;
ostavio da se umesto tebe tvojim propuštenim radostima radujem; tvoje tuge da
tugujem; tvoj bol da bolujem; tvoje patnje da patim; tvoje snove da snivam...
... Ostavio si mi samo još sjaj jedne zvezde da
pratim... Za dubokim mislima da tragam.. Da lutam dalekim hodnicima tvoje,
sada, mirne duše... Da nagađam... Da se pitam... Da u nebo gledam svake noći i
da te tražim na svakom odsjaju tvoje duše koja obasjava nebo nada mnom... Svake
noći...
... Sjaj oka.... Dah tvoj umesto mog... Radost moja kao
tvoja... Osmeh tvoj kroz moj osmeh... Neizgovorena reč kroz neke moje tuge...
Nedovršena priča koja nikada neće ni imati kraj...
... Otrgnut u Večnost... U mir... U blaženstvo...
... Vidiš li me sa oblaka na kome ploviš...? Osećaš li
ljubav koju si tako duboko ostavio u meni...?
... Moj Snu... Moja Srećo... Moja Tugo... Moje Jutro i
moja Zvezdo... Noći moja...
... Eeehh - da su znali samo da su nas onoga
davnodecenijskog jutra, dok je i Nebo plakalo, rastavili za sva vremena i
zanavek unesrećili oboje... Eeeehhh, da su znali ODRASLI koliko smo se mi kao
DECA voleli i nikada se ne prežalili i zaboravili...
... Možda bih život sa tobom provela i možda bi još
uvek hodala u korak sa tobom, sakrivena u tvoj zagrljaj kao pod zaštitničko,
veliko krilo...
... Eeeehhh, da su ONI znali i - eeehhh, da smo znali
MI...
... Spavaj, Anđele... Taj san si izabrao...
... Ja još ne mogu da snivam na istoj, tvojoj Zvezdi...
... Čekaj me... Jednom ću i ja da dođem TAMO... I
raširi tada krila da me primiš, kao nekad davno, u zagrljaj...
... Onaj zagrljaj kao da me čuvaš...
... Tvoj jedinstveni i neponovljivi zagrljaj...
... Moj Cvrčku... Premili...
Tvoja Malecka
AUTOR: BILJANA PANTIĆ
Nema komentara:
Objavi komentar