Dan sećanja na stradale Rome - Stati na put diskriminaciji: Nebojša Stefanović

TRAGOM ! VESTI - INFORMACIJA- REAKCIJA-

Dan sećanja na stradale Rome

Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović izjavio je danas, povodom Dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, da je obaveza društva da podigne glas i upozori na svaki vid diskriminacije i isključivosti.

Stati na put diskriminaciji: Nebojša Stefanović

"Stradanje nedužnih žrtava tokom Drugog svetskog rata moramo sačuvati od zaborava da se takve strahote više nikada ne bi ponovile. To dugujemo žrtvama i prošlosti, ali i budućnosti i novim generacijama", rekao je Stefanović u Skupštini Srbije tokom komemorativnog skupa za romske žrtve holokausta.

On je podsetio na to da je tokom Drugog svetskog rata uvijeno 1,2 miliona Roma, najviše u logorima u Nemačkoj i Poljskoj.

"Holokaust je strašna istina i najveći poraz čovečanstva, milioni nedužnih žrtava u čitavom svetu sistematski su ubijani samo zato što su imali identitet, ime, prezime, drugačiju veru i uverenje od onih koji su bili njihove ubice", rekao je Stefanović.

On je ocenio da je Srbija otvoreno i odgovorno društvo, u kojem nema mesta za one koji ugrožavaju bilo koga samo zato što je drugačije verske, nacionalne, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti.

"Želimo da živimo u miru i toleranciji, u civilizovanom društvu otvoreni za sve identitete, rase, vere i uverenja. Isto to i ništa više tražimo i od drugih, mržnja nikad nije bila svojstvena srpskom narodu i to nikada neće ni biti", dodao je on.

Komemorativni skup organizovala je Romska interparlamentarna organizacija.

Više od 160.00 Roma dobilo lične karte

Više od 160.000 Roma dobilo je tokom poslednje tri godine lična dokumenta zahvaljujući projektu koji je finansirala Norveška, rečeno je danas povodom završetka tog programa.

Projekat je sprovodila nevladina organizacija Praksis u saradnji sa organizacijama Edukativni centar Roma iz Subotice i Osvit iz Niša.

Projekat finansirala Norveška: Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da značajan broj Srba živi na granici siromaštva ali da su Romi najmarginalizovanija grupa, čiji je najveći problem pravna nevidljivost, odnosno neposedovanje ličnih dokumenata.

Kamsvag je naveo da je projekat "Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji" doprineo rešavanju problema pravno nevidljivih lica u Srbiji.

"Poštovanje ljudskih prava i socijalna inkluzija marginalizovanih grupa su osnova za dalji put Srbije ka EU", rekao je Kamsvag.

Koordinatorka programa Praksis Ivana Stanković rekla je da je istraživanje pokazalo da su Romi najviše diskriminisani u osnovnoj školi.

Navela je da su đaci romske nacionalnosti često smešteni u zadnje klupe i nije im dozvoljeno da nose besplatne knjige svojim kućama.

Pariz: 800 Roma iz baraka izbačeno na ulicu

Francuska policija iselila je danas u francuskom predgrađu Sent Uen jedno od najvećih romskih naselja, u kojem je živelo oko 800 ljudi, među kojima više desetina dece. Iseljavanje ljudi iz tog naselja odvilo se "bez ikakvih incidenata", navela je pariska policija.

Odluku o iseljavanju romskog naselja doneo je sud 2. oktobra na zahtev Francuske železnice, u čijem je vlasništvu to zemljište. Romsko naselje u Sent Uenu nastalo je posle iseljavanja sličnih naselja iz okoline Pariza početkom leta.

Od više stotina iseljenih ljudi, samo desetak najugroženijih dobilo je smeštaj za noć između srede i četvrtka. "Dodatne sobe su rezervisane, kako bi se odgovorilo na potrebe koje bi mogle da se pojave tokom dana", navela je uprava grada. Ostali će spavati na ulici ili će preći u druga romska naselja u okolini prestonice.

Udruženje Glas Roma ocenila je da je ova akcija "veoma brutalna" jer stavlja na ulicu po hladnom vremenu više stotina ljudi. U pismu ministru unutrašnjih poslova Manuelu Valsu, uprava Sent Uena pozvala je na "državnu odgovornost" zbog "poteškoća" koje je izazvalo to divlje naselje u funkcionisanju prestonice.

Kako je navela uprava tog predgrađa, ugroženo je dopremanje za toplanu u Sant Uenu koja obezbeđuje grejanje za oko "110.000 ljudi", ali i brojne pariske bolnice. Od nastajanja divljeg naselja, snabdevanje toplane je obavljano kamionima, što je znatno skuplje od železničkog transporta.

U Francuskoj, prema zvaničnim procenama, ima između 15.000 i 20.000 Roma, a velika većina njih živi ili u divljim naseljima ili na ulici.

Napad na Romkinju uz koju je stala cela 

Francuska

Nepoznate osobe napale su u Kosovskoj Mitrovici devojčicu Leonardu Dibrani i njenu porodicu koja je deportovana iz Francuske na Kosovo.

"Porodica Dibrani je sa decom šetala Mitrovicom kada su ih napale napoznate osobe", rekao je za AFP policijski izvor koji je hteo da ostane anoniman.

Leonardina majka Džemila je zadržana u bolnici a deca su u policijskoj stanici i u šoku su, navodi isti izvor. Otac Resat Dibrani je u bolnici i Kosovskoj Mitrovici uz svoju suprugu.

"To znači da Dibrani ovde nisu sigurni", rekao je za AFP policijski izvor.

Leonardi Dibrani je francuski predsednik Fransoa Oland u subotu ponudio da se sama vrati u Francusku kako bi nastavila školovanje. Devojčica je odbila ponudu rekavši da ne želi da se vrati bez porodice. 

Resat Dibrani je s porodicom došao u Francusku iz Italije 2008. godine "bez papira". Priznao je da je prilikom traženja azila lagao francuskim vlastima da je cela porodica s Kosova, nadajući se da će pre dobiti azil u Francuskoj. 

Resat je jedini u porodici rođen na Kosovu. Njegovo četvero dece je rođeno u Italiji a najmlađa ćerka, koja ima 17 meseci rođena je u Francuskoj. 

Francuski Zeleni: Vratite devojčicu sa Kosova

Francuski ekolozi, koji su deo vlade, suprotstavili su se danas socijalističkom predsedniku Fransoa Olandu i pozvali na nastavak protesta đaka zbog proterivanja Romkinje Leonarde Dibrani sa njenom porodicom iz Francuske na Kosovo.

Ilustracija: Zeleni traže da se zaustavi nasilno proteravanje Roma

Partija Evropa ekologija-Zeleni (EELV) koja ima dva člana vlade "podržava mobilizaciju nezadovoljnih srednjoškolaca i traži da se zaustavi proterivanje sve školske dece i njihovih porodica", navodi se u saopštenju te grupacije.

Partija traži da Francuska u najkraćem roku odobri povratak petnaestogodišnje Romkinje i njene porodice nazad u Francusku, kao i jednog jermenskog gimnazijalca.

Leonardu Dibrani je 9. oktobra francuska policija uhapsila pred školskim drugarima da bi je proterala nazad na Kosovo zajedno sa ostalim članovima njene porodice kao ilegalne imigrante. To proterivanje je izazvalo talas kritike i veliku polemiku u Francuskoj, a hiljade srednjoškolaca podržale su protestima svoju vršnjakinju.

Demonstracije gimnazijalaca u Francuskoj prekinute su tokom školskog raspusta i treba da se nastave 5. novembra.

Ekolozi se ovim pozivom otvoreno suprotstavljaju predsedniku Olandu koji je rekao da je proterivanje te porodice pravno opravdano i ponudio devojčici da se sama vrati u Francusku da nastavi školu, što je ona odbila da uradi bez svojih bližnjih.

Francuski premijer Žan-Mark Ero uzalud je danas poručio da se treba kocentrisati na suštinu ovog pitanja, a ne na emocije. Na to je šef ekologa u Senatu Žan-Vensen Plase odgovorio da treba zadržati te emocije i da treba da se nastavi mobilizacija srednjoškolaca.

Kriza je u okviru vladajuće većine toliko uzela maha da je šef desnog opozicionog UMP-a Kristijan Žakob pozvao francuskog premijera da proveri da li još ima većinu u parlamentu i zatraži glasanje o poverenju vladi.

Prodilište u Grčkoj pijaca novorođenčadi

Više od sto bugarske dece usvojeno je iz bolnice u grčkom gradu Lamija, u kojoj je rođena četvorogodišnja plavokosa devojčica Marija, koja je izazvala veliku pažnju javnosti kada je prošle nedelje pronađena u jednom romskom naselju u oblasti Patra.

Marijina biloška majka Saša, Romkinja koja rađa izrazito belu decu. Pored Marije rodila je još troje "plavušana"

Grčki novinar Makis Triandafilopulos, koji je otkrio biološke roditelje male Marije izjavio je da se verovatno radi o organizovanoj kriminalnoj šemi za prodaju bugarske dece u Grčkoj. Grčka policija trenutno proverava arhiv bolnice u Lamiji i opštine.

Prema prvim informacijama Bugarke su u Lamiji od 2007. do 2012. godine rodile 274 deteta, od kojih su grčke porodice usvojile 107. Sumnja se da je u kriminalnu šemu umešan grčki lekar, koji je radio u bolnici u periodu kada je bugarska Romkinja Saša Ruseva rodila plavokosu Mariju.

Biološki roditelji plavokose devojčice Saša i Atanas imaju desetoro dece, od kojih najstarije ima 17 godina, a najmlađe nekoliko meseci. Devojčicu su najverovatnije prodali Romima iz Grčke, a pošto je "plavi anđeo" pronađen.