DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ: Obrazovanje Roma je ključno za bilo kakvo socijalno napredovanje

Dragoljub Mićunović

DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ: Obrazovanje Roma je ključno za bilo kakvo socijalno napredovanje

Dobar dan i hvala vam što ste došli u ovakvom broju. Kada smo birali ovu temu, želeo sam da ona bude 25. po redu, nekako jubilarna, dajući joj poseban značaj.

Pitanje Roma nije samo pitanje jedne etničke zajednice i njenog položaja. Ono je istovremeno, rekao bih, pitanje naše civilizacije i pitanje čovečanstva. Slobode ili ima za sve ili ona nije sloboda. Možemo da konstatujemo da se ti horizonti slobode šire na mnoge marginalne grupe, da su mnogi oblici diskriminacije načelno u raznim poveljama ili zakonima potisnuti, kako rasne tako i sve druge. Međutim, stvarnost je mnogo žilavija nego što to izgleda. 

Savest Evrope u svakom slučaju ne može biti potpuno mirna kad su u pitanju Romi, ne samo zbog toga što se oni drže u jednoj vrsti najnižeg oblika življenja, nego što su u raznim prilikama oni bivali i žrtve. Ne želeći da umanjim tragediju i veličinu zločina nad jevrejskim narodom, moram da kažem da je tu na neki način potpuno u drugom planu i skoro zaboravljen kod mnogih onaj drugi genocid koji je, takođe, bio programski napravljen, a to je prema Romima

Evropa ima jednu neprijatnu istoriju diskriminacije i pogroma prema mnogim manjinama. Ona nema onako drastične rasizme poput onih koji su se odvijali u Americi, ali u raznim vidovima ti progoni jevrejskih, romskih i mnogih drugih zajednica i uopšte manjina jesu jedna od negativnih tekovina evropske kulture. Napreduje se ne samo tako što se želi nešto dobro, nego i na taj način da se postane svestan onog što je bilo loše.

Savest Evrope u svakom slučaju ne može biti potpuno mirna kad su u pitanju Romi, ne samo zbog toga što se oni drže u jednoj vrsti najnižeg oblika življenja, nego što su u raznim prilikama oni bivali i žrtve. Samo da pomenem Drugi svetski rat, gde se o holokaustu govori mnogo i podižu mnogi spomenici. Ne želeći da umanjim tragediju i veličinu zločina nad jevrejskim narodom, moram da kažem da je tu na neki način potpuno u drugom planu i skoro zaboravljen kod mnogih onaj drugi genocid koji je, takođe, bio programski napravljen, a to je prema Romima.

Ključni problem Roma vidim u tome da se podigne obrazovanje dece, jer obrazovanje jeste put bilo kakvog socijalnog napredovanja.

Kada Kant hoće da zasnuje moral, on, s jedne strane, vidi da je neophodna njegova autonomija, pokušava kategoričkim imperativom da postavi to načelo da se čovek mora ponašati prema drugim ljudima i da upotrebljava takve postupke ako bi bio spreman da to postane univerzalno načelo, drugim rečima, da se prema njemu ponašaju na isti način. On ima jedan drugi dodatak koji mene mnogo više impresionira, a on je u sledećim: ne možete braniti svoje dostojanstvo ako ne pretpostavite dostojanstvo svakog drugog čoveka. Kada smo ovoj temi želeli da damo neko ime, namerno sam predložio da to bude - Romi, naši sugrađani. Šta znači sugrađanin? To znači čovek koji je pored tebe, tvoj sused, čovek koji ima ista prava, koji ima prava na svoje dostojanstvo na isti način. Jedan čin je moralan samo utoliko ukoliko prema tom drugom licu postupamo poštujući njegovo dostojanstvo. To je osnova tog moralnog čina. Nažalost, nije potrebno da opisujem stanje, o tome će naša današnja sesija raspravljati i doneti dosta materijala. Ono što sam hteo da podstaknem jeste pitanje savesti. Da li mi, kao sugrađani, jesmo pravi građani ukoliko ne poštujemo dostojanstvo nekih naših sugrađana? Onda postoji praktični problem koji će, valjda, biti tema na našem skupu, a to je, kako da se praktično to učini. 

Kada smo ovoj temi želeli da damo neko ime, namerno sam predložio da to bude - Romi, naši sugrađani. Šta znači sugrađanin? To znači čovek koji je pored tebe, tvoj sused, čovek koji ima ista prava, koji ima prava na svoje dostojanstvo na isti način. Jedan čin je moralan samo utoliko ukoliko prema tom drugom licu postupamo poštujući njegovo dostojanstvo

Imamo jedan zavezan čvor, problem je, naravno, obrazovanje. Ono počinje sa decom. Ključni problem Roma vidim u tome da se podigne obrazovanje dece, jer obrazovanje jeste put bilo kakvog vertikalnog socijalnog napredovanja i sva neravnopravnost i socijalna nejednakost svoju osnovnu bazu imaju u obrazovanju. Neobrazovan čovek ne može ništa drugo da radi osim najprostije manuelne poslove i zato ćete u gradskoj čistoći ili bilo gde sresti procentualno najveći broj Roma. Oni ne mogu da budu profesori univerziteta ili bio šta drugo, jer nemaju obrazovanje. To obrazovanje nemaju iz više razloga, između ostalog što je njihov socijalni položaj takav, a naše obrazovanje postaje skupo da bi oni mogli da se podignu do tog nivoa da shvate da je obrazovanje dece njihov osnovni cilj i početak emancipacije. Tu je društvo to koje mora da pomogne, tu su ostali građani koji u tome moraju da pomognu. 

Ono što sam hteo da podstaknem jeste pitanje savesti. Da li mi, kao sugrađani, jesmo pravi građani ukoliko ne poštujemo dostojanstvo nekih naših sugrađana?

Očekujem da ćemo mi, bez obzira na veće ili manje greške, uspeti da se kao društvo u tom pogledu pokažemo solidarno i civilizovano. Mi imamo, nažalost, neke ispade koji srećom jesu sporadični, ali u nekim zemljama koje su i na većem civilizacijskom nivou ili standardu imamo i organizovane oblike pritisaka i diskriminacije Roma. Mogu samo da vam kažem da iz Saveta Evrope, a odakle dolazim, gde smo pre dva dana imali sednicu, dakle da pitanje Roma ostaje i dalje ključno pitanje emancipacije evropskih društava i njemu se moramo posvetiti na najbolji mogući način.

Ključni problem Roma vidim u tome da se podigne obrazovanje dece, jer obrazovanje jeste put bilo kakvog socijalnog napredovanja. Romi to obrazovanje nemaju iz više razloga, između ostalog što je njihov socijalni položaj takav, a naše obrazovanje postaje skupo da bi oni mogli da se podignu do tog nivoa da shvate da je obrazovanje dece njihov osnovni cilj i početak emancipacije

(Dragoljub Mićunović, predsednik Centra za demokratiju)