Evropske integracije dobre za zaštitu
ljudskihprava
ljudskihprava
Osobe iz ugroženih društvenih grupa nemaju dobru pravnu
zaštitu u Srbiji, pre svega zbog nedovoljno dobre primene propisa, rekli su
pravnici Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM). Predrasude i predugi
postupci su među najvećim preprekama za ostvarivanje prava. Posebno je istaknut
značaj državnog finansiranja besplatne pravne pomoći, što bi uskoro trebalo da
bude regulisano zakonom. Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ukazao je da
će zaštita protiv diskriminacije i efikasno pravosuđe biti pod lupom EU od
samog početka pregovora.
"Sveobuhvatan paket zakona protiv diskrimninacije
u Srbiji je na snazi od 2009. godine. Ali bez odlučne primene to je samo mrtvo
slovo na papiru", naveo je on.
U tome je, kako je istakao, i značaj rada Jukoma, čiji
stručnjaci pružaju besplatnu pravnu pomoć ali i prate rad pravosuđa u odabranim
slučajevima. Time se zakoni i njihova primena stavljaju "na probu" i
utvrđuje se koje promene su potrebne, dodao je ambasador Nemačke, koja je i
finansirala Jukomov projekat nadzora pravosuđa u odabranim slučajevima zaštite
ugroženih grupa.
"Prvi na redu u pregovorima sa Srbijom su
poglavlja 23 i 24, pravosuđe i osnovna prava. To znači da će se detaljno
ispitivati efikasnsti srpskog pravosuđa, detaljne primene evropskih
antidiskriminacionih standarda i zaštite ljudskih prava generalno
gledano", naveo je on.
Direktor Jukoma Milan Antonijević u izjavi za EurActiv
je rekao da je to velika šansa za Srbiju jer će biti dovoljno vremena da se
obezbedi poštovanje ljudskih pravam, što je značajno za sve građane. Jukom kao
organizacija koja se bavi ljudskim pravima pokušava da pošalje jasnu poruku da
smisao evropskih integracija nije samo u rešavanju pitanja Kosova, već i u
promeni vrednosti u društvu i boljem poštovanju ljudskih prava.
"To je ono sa čime se svaki građanin susreće, sa
sudom, sa šalterom, sa državom sa zahtevima koje podnosi nekome, a na koje ako
se ne promenimo neće dobijati odgvoore", naveo je on.
Antonijević je rekao da se nada da će nakon tog
višegodišnjeg zakona Jukom moći na skupovima o ljudskim pravima da govori o
pozitivnim primerima i primeni prakse, i da će Srbija spadati u zemlje koje na
pravi način poštuju ljudska prava i štite ih pred sudom i drugim državnim
organima.
Jukomu se, kako je naveo, javlja sve više ljudi koji
pokušavaju da zaštite ekonomska i socijalna prava, što je posledica ekonomske
krize.
Na skupu je istaknut i značaj zakona o besplatnoj
pravnoj pomoći, koji je u izradi, i kojim bi se propisalo učešće države u
finansiranju pravne pomoći za ugrožene kategorije stanovništva. Trenutnom
radnom verzijom nacrta predviđeno je da ta pomoć bude na raspolaganju
korisnicima socijalne pomoći, naveo je on.
Prema rečima Antonijevića, ova sredstva nisu predviđena
ni budžetom za 2014, pa se realno može očekivati ovakva pomoć od 2015. godine.
Predrasude i razvlačenje
"Zakoni nisu loši, ali je problem u primeni i
predrasudama onih koji treba da ih primenjuju", navela je advokatica
Jukoma Natalija Šolić.
Prema njenim rečima, donošenje zakona protiv
diskriminacije i mobinga jeste pomak u zaštiti prava, ali u Srbiji uprkos tome,
kao i uprkos velikom broju presuda Evropskog suda za ljudska prava, i dalje
postoje sistemski nedostaci i mehanizmi zaštite prava se ne primenjuju na
najbolji mogući način.
Konkretni slučajevi u čije rešavanje je Jukom uključen
pokazuju da i dalje žrtve diskriminacije moraju da ulažu ogromne napore da bi
dobile podršku stručnih službi, kao i da je do isterivanja prava na sudu
isuviše dug put. Zato i dalje ima onih koji odustaju od pokretanja postupaka,
navela je Šolić.
"Ako pet godina traje proces protiv
diskriminacije, to je poruka svima", navela je ona.
U slučajevima koje je pratio Jukom dešavalo se da
procesi dugo traju, uprkos tome što je predviđena hitnost u radu, kao i da
sudovi odbacuju deo navoda oštećenih zbog toga što je do diskriminacije došlo
pre eksplicitne zabrane diskriminacije u zakonodavstvu.
Govoreći o postpuku za naknadu štete advokatica Jukoma
Katarina Golubović rekla je da je postupak u poslednje vreme skraćen i da je
tome doprinelo to što je Ustavni sud dobio ovlašćenje da propisuje i naknadu .
Kao negativan trend ona je navela da su naknade koje se
izriču niske.
"Često u postupcima kršenja ljudskih prava dođe i
do materijalne štete, alo Ustavni sud propisuje kankadu samo za nematerijalnu
štetu", navela je ona.
Pored toga, naknade su znano niže od onih koje
propisuje Evropski sud za ljudska prava koji bi, kako bi navela trebalo da bude
referenca. Tako se dogodilo da je u Srbiji u jednom slučaju izrečena naknada od
1.500 evra, dok je u identičnom slučaju okončanom pred Evropskim sudom naknada
iznosila 5.000 evra.
Golubović je istakla i da su naknade male pogotovo kada
se uporede sa teškim i skupim procesom u kojem stranke dolaze do njih. Tako
advokati uzimaju i 60.000 dinara za pisanje ustavnih žalbi, navela je ona.
Aktivisti na meti
Kao i ugrožene grupe, na meti progona mogu se naći oni
koji brane njihova prava, ukazala je Kristina Todorović iz Jukoma.
Zakonski okvir za njihovu zastitu postoji, što pokazuje
da postoji svest o potrebi da se zaštite. Tako su Krivičnim zakonikom iz 2009.
dobili veću zakonsku zaštitu nego do tada, a i govor mržnje je zabranjen.
Ona je rekla međutim da time nije rešen ovaj problem,
jer i dalje ne može uvek efikasno da se spreči narušavanje njihovih prava.
Kao primer je navela slučaj u kojem je organizacija
Dveri četiri godine insistirala na gonjenju direktorke Centra za kulturnu
dekontaminaciju oreke Pavićević za navodne uvrede tokom gostovanja u jednoj
emisiji na TV B92. Organizacija nije podnosila dokaze, a nema nikakvih osnova
za gonjenje jer je tužba podneta za emisiju u kojoj ova organizacija nije ni
pomenuta, tako da je sud svaki put odbacivao navode ove organizacije.
Ali, kako je navela Todorović, i sam postupak, makar i
bez osnova, predstavlja problem za žrtvu ovakvog progona,pogotovo s obzirom na
to koliko postupci tra
ju.
ju.
Todorović je ukazala da u srpskom sistemu problem
predstavlja i mogućnost lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.
To je suprotno konvencijama o ljudskim pravima, jer se osobama koje su
podvrgnute toj proceduri oduzima mogućnost slobodnog kretanja, odlučivanja o
životu, sklapanja braka i raspolaganja imovinom.
U ovoj oblasti predrasude su veliki problem. Tako su
obrazloženja često nejasna i protivrečna a veštaci su u postupcima za vraćanje
poslovne sposobnosti a priori protiv vraćanja poslovne sposobnosti.
Autor: S.V.
Foto: Medija centar
Nema komentara:
Objavi komentar