Evropske integracije dobre za zaštitu ljudskih prav

                

Evropske integracije dobre za zaštitu ljudskih 

prava                           

Objavljeno : 20.12.2013.                     

Osobe iz ugroženih društvenih grupa nemaju dobru pravnu zaštitu u Srbiji, pre svega zbog nedovoljno dobre primene propisa, rekli su pravnici Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM). Predrasude i predugi postupci su među najvećim preprekama za ostvarivanje prava. Posebno je istaknut značaj državnog finansiranja besplatne pravne pomoći, što bi uskoro trebalo da bude regulisano zakonom. Ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm ukazao je da će zaštita protiv diskriminacije i efikasno pravosuđe biti pod lupom EU od samog početka pregovora.

"Sveobuhvatan paket zakona protiv diskrimninacije u Srbiji je na snazi od 2009. godine. Ali bez odlučne primene to je samo mrtvo slovo na papiru", naveo je on.

U tome je, kako je istakao, i značaj rada Jukoma, čiji stručnjaci pružaju besplatnu pravnu pomoć ali i prate rad pravosuđa u odabranim slučajevima. Time se zakoni i njihova primena stavljaju "na probu" i utvrđuje se koje promene su potrebne, dodao je ambasador Nemačke, koja je i finansirala Jukomov projekat nadzora pravosuđa u odabranim slučajevima zaštite ugroženih grupa.

"Prvi na redu u pregovorima sa Srbijom su poglavlja 23 i 24, pravosuđe i osnovna prava. To znači da će se detaljno ispitivati efikasnsti srpskog pravosuđa, detaljne primene evropskih antidiskriminacionih standarda i zaštite ljudskih prava generalno gledano", naveo je on.

Direktor Jukoma Milan Antonijević u izjavi za EurActiv je rekao da je to velika šansa za Srbiju jer će biti dovoljno vremena da se obezbedi poštovanje ljudskih pravam, što je značajno za sve građane. Jukom kao organizacija koja se bavi ljudskim pravima pokušava da pošalje jasnu poruku da smisao evropskih integracija nije samo u rešavanju pitanja Kosova, već i u promeni vrednosti u društvu i boljem poštovanju ljudskih prava.

"To je ono sa čime se svaki građanin susreće, sa sudom, sa šalterom, sa državom sa zahtevima koje podnosi nekome, a na koje ako se ne promenimo neće dobijati odgvoore", naveo je on.

Antonijević je rekao da se nada da će nakon tog višegodišnjeg zakona Jukom moći na skupovima o ljudskim pravima da govori o pozitivnim primerima i primeni prakse, i da će Srbija spadati u zemlje koje na pravi način poštuju ljudska prava i štite ih pred sudom i drugim državnim organima.

Jukomu se, kako je naveo, javlja sve više ljudi koji pokušavaju da zaštite ekonomska i socijalna prava, što je posledica ekonomske krize.

Na skupu je istaknut i značaj zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je u izradi, i kojim bi se propisalo učešće države u finansiranju pravne pomoći za ugrožene kategorije stanovništva. Trenutnom radnom verzijom nacrta predviđeno je da ta pomoć bude na raspolaganju korisnicima socijalne pomoći, naveo je on.

Prema rečima Antonijevića, ova sredstva nisu predviđena ni budžetom za 2014, pa se realno može očekivati ovakva pomoć od 2015. godine.

Predrasude i razvlačenje

"Zakoni nisu loši, ali je problem u primeni i predrasudama onih koji treba da ih primenjuju", navela je advokatica Jukoma Natalija Šolić.

Prema njenim rečima, donošenje zakona protiv diskriminacije i mobinga jeste pomak u zaštiti prava, ali u Srbiji uprkos tome, kao i uprkos velikom broju presuda Evropskog suda za ljudska prava, i dalje postoje sistemski nedostaci i mehanizmi zaštite prava se ne primenjuju na najbolji mogući način.

Konkretni slučajevi u čije rešavanje je Jukom uključen pokazuju da i dalje žrtve diskriminacije moraju da ulažu ogromne napore da bi dobile podršku stručnih službi, kao i da je do isterivanja prava na sudu isuviše dug put. Zato i dalje ima onih koji odustaju od pokretanja postupaka, navela je Šolić.

"Ako pet godina traje proces protiv diskriminacije, to je poruka svima", navela je ona.

U slučajevima koje je pratio Jukom dešavalo se da procesi dugo traju, uprkos tome što je predviđena hitnost u radu, kao i da sudovi odbacuju deo navoda oštećenih zbog toga što je do diskriminacije došlo pre eksplicitne zabrane diskriminacije u zakonodavstvu.

Govoreći o postpuku za naknadu štete advokatica Jukoma Katarina Golubović rekla je da je postupak u poslednje vreme skraćen i da je tome doprinelo to što je Ustavni sud dobio ovlašćenje da propisuje i naknadu .

Kao negativan trend ona je navela da su naknade koje se izriču niske.

"Često u postupcima kršenja ljudskih prava dođe i do materijalne štete, alo Ustavni sud propisuje kankadu samo za nematerijalnu štetu", navela je ona.

Pored toga, naknade su znano niže od onih koje propisuje Evropski sud za ljudska prava koji bi, kako bi navela trebalo da bude referenca. Tako se dogodilo da je u Srbiji u jednom slučaju izrečena naknada od 1.500 evra, dok je u identičnom slučaju okončanom pred Evropskim sudom naknada iznosila 5.000 evra.

Golubović je istakla i da su naknade male pogotovo kada se uporede sa teškim i skupim procesom u kojem stranke dolaze do njih. Tako advokati uzimaju i 60.000 dinara za pisanje ustavnih žalbi, navela je ona.

Aktivisti na meti

Kao i ugrožene grupe, na meti progona mogu se naći oni koji brane njihova prava, ukazala je Kristina Todorović iz Jukoma.

Zakonski okvir za njihovu zastitu postoji, što pokazuje da postoji svest o potrebi da se zaštite. Tako su Krivičnim zakonikom iz 2009. dobili veću zakonsku zaštitu nego do tada, a i govor mržnje je zabranjen.

Ona je rekla međutim da time nije rešen ovaj problem, jer i dalje ne može uvek efikasno da se spreči narušavanje njihovih prava.

Kao primer je navela slučaj u kojem je organizacija Dveri četiri godine insistirala na gonjenju direktorke Centra za kulturnu dekontaminaciju oreke Pavićević za navodne uvrede tokom gostovanja u jednoj emisiji na TV B92. Organizacija nije podnosila dokaze, a nema nikakvih osnova za gonjenje jer je tužba podneta za emisiju u kojoj ova organizacija nije ni pomenuta, tako da je sud svaki put odbacivao navode ove organizacije.

Ali, kako je navela Todorović, i sam postupak, makar i bez osnova, predstavlja problem za žrtvu ovakvog progona,pogotovo s obzirom na to koliko postupci traju.

Todorović je ukazala da u srpskom sistemu problem predstavlja i mogućnost lišavanja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom. To je suprotno konvencijama o ljudskim pravima, jer se osobama koje su podvrgnute toj proceduri oduzima mogućnost slobodnog kretanja, odlučivanja o životu, sklapanja braka i raspolaganja imovinom.

U ovoj oblasti predrasude su veliki problem. Tako su obrazloženja često nejasna i protivrečna a veštaci su u postupcima za vraćanje poslovne sposobnosti a priori protiv vraćanja poslovne sposobnosti.

Autor: S.V.

Foto: Medija centar

http://www.euractiv.rs