Мика Влацовић Владисављевић
Нека вам је на здравље недељни ручак пријатељи
Давно још као дечак Јован је посматрао старе људе како
недељом седе на клупама у хладовини после црквене службе и ручка.То су стари
паори из његовог комшилука који су чекали недељу као највећи празник у
седмодневном мукотрпном животу, што тај дан и јесте био ,и сада како су ето
пролазиле године и како је све у животима људи девалвирало,пропао је и тај
значај дана који се зове недеља.Али не само да је пропао тај лепи осећај када
је све имало мирис штрудли,поховане пилетине и неизоставне недељне супе,нестао
је и укус спокоја и традиције.
Старији људи су тада седели ,обријани у белим
кошуљама и намазаним опанцима на ногама,са загрнутим сакоима ,вероватно се
током стицања права на улазак у собу тишине коју свако има за себе,толико
назебло и настраховало да чак и на овој мајској врелини није од вишка добро
бити обучен.-одломак из романа "Квака од тишине"-Мика Влацовић
Владисављевић фото корисник Мика Влацовић Владисављевић
Мика Влацовић Владисављевић
Nema komentara:
Objavi komentar