Nada Aničić Crljanić
LJUBAV ZA VERU II
Noćas niz dlan klize sećanja
Još zri zlatno klasje
I iz dubine šušti neke
Vaskrsava noć zeleni smeh
belim poljem
Raznizasmo đerdan noćas
od rose plave
Nežnost nam prekri dlanove
meke
Ružičast je mak smiraja
Odlaze senke plamene
Lete zlatni svici
Spletoše se naše pesme
u potok plavi
I zabrujaše ocvale trešnje
Osmeh za oči oprost za grehe
Za suze nepresušne
skrvene
daleke
A onda poljem beskraja
krenusmo u livade cvetne
zlatne i jetke
Kap ljubavi u rujno vino se
izli
Ti krilom panonskog galeba
dodiruješ predele još nepresušne
i daleke
Brodi Vera brodi
do svilenih neba
gde zvezda cveta
gde moji izvori srebrni bruje
gde Sunce nikad u senku se svoju
ne pretvara
gde se i moja i tvoja proleća
u cvetnom poljupcu susreću.
Nada Aničić Crljenica
iz " Pričin belog anđela"
Nema komentara:
Objavi komentar