Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan
San začinjen tobom
i neonskom
svetlošću...
I ja sam bio u
njemu,
i trgovi ukrašeni
za predstojeće
praznike...
I zima je tu.
Ona svojim sivilom
prekriva
slučajne prolaznike
realnošću,
neon stvara
čudne senke
nestvarnog...
Iz te mešavine
realnog i
nestvarnog
izdvaja se silueta
žene
koja zna šta hoće,
zna koga traži.
Njen korak to
pokazuje,
govor tela,
očiju...
A tražila je baš
mene.
Mene !?
Pokušavam da se
pokrenem,
ali stojim kao
ukopan,
nemo čekajući
pogled
koji me je dotakao kao
rukom,
da mi se
približi...
i on dolazi
uokviren
divljom kosom
koja je ukrala svu
svetlost
ovog neonskog
sna...
Nema komentara:
Objavi komentar