Mirjana Magura
ŽIVOT I JA
Ne razumem tebe ni sebe, lutam kao skitnica.
Osamarena, na raskrsnici umorno sama stojim.
Nemilosrdno bacčena u dubinu mora osećanja.
Zžigosana, ostavljena, na kopno neusmerena,
rastrgnutim telom, punim ožiljaka koji peku,
bez strelice putokaza, tvoju zagonetku da rešim.
Tražeći ključ života gde mirisne ruže cvetaju.
Koračam bosa, usamljena, trnovitom putem,
u gubitku, da pronadjem dobitak i sreću.
Doživecu sve snove u kapljici sećanja budna.
Očekuješ da se naviknem da jutrom bez pitanja
žedna u čežnji ustajem sa vriskom na usnama.
A ne pitaš, kako je kad mermernim osmehom
dušu milujem,slanom suzom bolnu ranu
i tugu dugu, bez ljubavi lečim, sama.
Prevarom i iskušenjem sudbinu kuješ,
želiš kao prosjaka na kolena da me baciš,
kao izgubljenu dušu u tvom košmaru.
Eh, živote mogli bi se ti i ja udružiti,
u jednom trenu sve ugasiti,
ali vetar me goni i sprema za borbu.
Tvoje lekcije ponosno na ramenu nosim,
znam stići cu da pozdravim osvit jutra
ako bez straha koračam kroz ovu noć.
Eh, živote ne zaboravi u meni je skriveni borac,
koji voljom budi snage da kamen mrvi
koji svake zore podiže mač ljubavi...M.M.
Autor: Mirjana Magura
Nema komentara:
Objavi komentar