Ljiljana Božić
RASTANAK
Evo nas na samom
kraju puta,
stigosmo do... nigde,
vidiš i sam,
ovako više ne ide,
il' dalje kreni,
il' ostani a ja
ću krenuti,
ovde se razilaze,
naši putevi.
Sad svejedno je,
ko će gde,
ko ostaje,
ko ide dalje,
nema ni tuge,
a ni žala,
ni u jednim očima,
samo muk
i tišina,
opominju,
da je vreme rastajanju
i da se što pre,
krene,
ti na jednu,
ja na drugu stranu.
Naši drugovi,
nisu bili u pravu,
kada su govorili,
da će ljubav
sama po sebi
doći kasnije,
na svoje
i da jedna svadja
nije za rastajanje,
da nastavimo
putovanje,
započeto.
Džabe se trudili
i mi i oni,
kad nešto ne ide,
ono ne ide,
ne vrede,
pokušaji ni
stoput ponovljeni,
samo je gore
i tebi i meni
i evo nas,
na kraju puta,
bez tuge, bez suze,
na putu što vodi
do nigde,
rastajemo se.
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar