Ljiljana Božić
AKO IMAŠ MALO ČASTI
Ne prati me kao senka
i ne gledaj iz prikrajka,
osecćam tvoje poglede,
kako moj svaki pokret prate.
Ne gledaj me, ne varaj se,
da ću opet tvoja biti,
naša je priča završena,
nećeš mi se ponoviti.
Ako imaš malo časti,
sve puteve moje, zaobidji,
da te srce nikada ne sretne,
zbog tebe ono još boluje.
Teško živim sa pola srca,
a ti me pratiš kao senka,
polovina srca mi boluje,
a druga bi, tebi u naručje.
Ako imaš malo časti,
ti prestani da me pratiš,
život si mi uništio,
sad bi hteo da se vratisš.
Čujem da se raspitujes,
želeo bi to da saznasš,
da li sam te drugim zamenila,
ili sam još uvek, slobodna i sama.
Ako imaš malo cčasti
ne traži me nikad više,
pola srca ranjeno mi,
a pola još za tebe diše.
Polovina srca, što tebi pripada,
rekla bi ti da sam slobodna i sama,
ali moja bolna, teško bi priznala,
da te nisam, drugim zamenila.
Sa bolom sam živeti navikla
i nisam te drugim zamenila,
a ti, ako u tebi, ima malo časti,
ne prati me, na miru me ostavi.
ljilja bozic
Nema komentara:
Objavi komentar