Ljiljana Božić
PROŠLE SU GODINE
Prošle su godine,
kose već posedele,
a moje oči i
moje usne,
nisu te zaboravile,
pamte te
i ruke moje,
što su te grlile,
ostale su te, željne.
Da li i ti
još pamtiš mene,
voliš li još isto,
proleće i
bagremov cvet,
ili se sve promenilo,
od kada si otišao?
Kada bi se sad vratio,
šta da radim
ne bi znala,
kako bi se ponašala,
da li bi ti
u zagrljaj pala i
život ti dala,
il' bi samo,
gorko zaplakala?
Nisam te zaboravila,
samo ne znam,
kada bi te videla,
šta bi ti rekla,
il' bi nemo,
u tebe samo gledala,
sa nevericom.
Opet je zima došla,
sa njom i snegovi,
u mojoj duši su,
još uvek,
tvoji tragovi,
ne mogu ih
izbrisati,
ni Sibirski vetrovi,
zauvekće, u meni ostati.
Ima li zime
u tvome srcu,
il' ti još uvek
vlada proleće,
ima li i mene
još u njemu
iako su
prošle godine?
Moje oči i moje usne
još tebe pamte,
nisu te
zaboravile,
samo ne znam
šta bi rekla,
kada bi te ugledala,
posle mnogo
godina...
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar