Jordan Aleksić
by
Jordan Aleksic
Nisam te
želeo zarobiti,
mada je
zlatni kavez
moga srca
čekao...
Ne, ja sam
samo želeo
postojati u
tvojim jutrima,
biti kap
rose na tvom dlanu,
pogled
obasjan suncem
i zamagljen
kišom...
Magla u
kojoj ćeš se izgubiti,
tražeći me
u osmehu
koji ne
bledi,
jer, ja sam
svugde i nigde...
Ne, nisam
te želeo zarobiti...
Poželeo sam
ti samo
pokazati
prozor
u kojem je
naš svemir,
gde svako
sazvežđe
nosi tvoje
ime,
pokazati ti
noć
i u njoj beskrajnu
ljubav,
nestvarnu
kao java,
stvarnu kao
san što je...
Nisam te
želeo uhvatiti,
poželeo sam
samo
da sam ti
blizu...
da sam u
tebi...
da me
osetiš,
jako da me
osetiš i zadrhtiš...
Da, poželeo
sam da probudim
proleće u
tebi
ove zimske
večeri
i da
procvetaš u meni...
Nisam te
želeo zarobiti,
mada je
zlatni kavez
moga srca
čekao...
Ne, ja sam
samo želeo
postojati u
tvojim jutrima,
biti kap
rose na tvom dlanu,
pogled
obasjan suncem
i zamagljen
kišom...
Magla u
kojoj ćeš se izgubiti,
tražeći me
u osmehu
koji ne
bledi,
jer, ja sam
svugde i nigde...
Ne, nisam
te želeo zarobiti...
Poželeo sam
ti samo
pokazati
prozor
u kojem je
naš svemir,
gde svako
sazvežđe
nosi tvoje
ime,
pokazati ti
noć
i u njoj beskrajnu
ljubav,
nestvarnu
kao java,
stvarnu kao
san što je...
Nisam te
želeo uhvatiti,
poželeo sam
samo
da sam ti
blizu...
da sam u
tebi...
da me
osetiš,
jako da me
osetiš i zadrhtiš...
Da, poželeo
sam da probudim
proleće u
tebi
ove zimske
večeri
i da
procvetaš u meni...
Nema komentara:
Objavi komentar