Jordan Aleksić
by Aleksić Jordan
Vi me ne možete zaboraviti, zar ne?
Ne možete zaboraviti
kako ćutim nad mirisom vaših grudi,
skupljajući ga u žedne ruke
u kojima je sve
savršeno, odano, strpljivo...
Ne možete zaboraviti
kako smo bili ostavljeni
na milost i nemilost čulima,
kako smo goreli na vatri u mraku,
koja i sada gori u nama,
u utrobama našim...
Setićete se mene u svojoj mašti,
na usnama svojim, znam,
jer, zadovoljio sam potrebu
Vašeg tela i Vaše duše...
Jer, pamtite ukus moj...
Sećam se i ja, jer, volim Vas...
Vi me nećete zaboraviti, zar ne?
Ni onda kada vas ujutro probudi
tišina mojih koraka po Vašoj koži,
znam put, znam i kuda će me odvesti,
ka nežnom vratu da se nastanim na njemu
ili ka usnama gde čuvate strast
koja se stalno vraća...
Zato me nećete zaboraviti, nikada...
Jer, neću Vam to
dozvoliti...
Nema komentara:
Objavi komentar