Nada Aničić Crljenica
KOPLJANIK DUGA
Ponekad okom ptice pogledam na zvezdane gore
Kad mesec zlatnom kapljom jutro opkoljava
Kad prve toke sunca drhtav obruč spliću u zore
Kad plavilom zabrađen žitni klas niče žuto more
opasano oko struka ravnice poluti hlebove zrele
U plamenu praskozorjem igra plavi ton s nadom
Da oplode se svirke usred dana suncu pod kosu
A ispod oreola neba ženik vetar obljubljen kradom
Zelenom usnom prisno oćutna reči u snevinu rosu
Plućima u svirale u galije oblaka zova edenskog
Jutra azurna snovljem majke plam sejaču arhanđelu
Na tragu kišnom ja hlebih ravnicu likom Boga mog
Gde biće bilja u brazdama slavi trajanjem voćku zrelu
Tako očima vremena smerno niču sva razdanja nova
Nečujne plove vode gde spleteno se njišu lepota i tuga
Tragovi skrivani u naivno cveće međom jave i snova
To u rebru Adamovom osta pobodena kopljanik duga
Nada Aničić Crljenica
Nema komentara:
Objavi komentar