Mirjana Magura
NIJE LAKO
Što hrabrost skupiti, iz tame izaći,
koja vodi ka svetlosti, cvet ljubavi mirisati ?
Zasto se osećanju predati, sanjati,
maštati, po kiši zaljubljeno igrati ?
Moraću svu mržnju, zlobu iz srca izbaciti
i na licu osmeh nositi, ruku drugome pružiti.
Nije lako voleti, slatkim rečima se boriti,
rat voditi, a u duši mir spokojno nositi.
Treba ljubav priznati, nežno je šaputati,
bestidno ljubiti, možda će me neko videti.
Kako snage skupiti: " Volim te !",
izgovoriti,
lepe trenutke poželiti a pohlepe se odricati.
Mogla bi se zaljubiti, tebe zauvek zavoleti,
svu slatkoću zadržati a gordost odbaciti.
Ljubav tiho prilazi u zelji da led otopi,
vatrom njenom telo moje zagrejati.
Njena iskra u oku će zasijati, zar raspaliti,
rasejana, vesela, tebi ću na grudi ležati.
Možda ću njenu stazu potražiti, možda i preleteti,
ime njeno pronaći gde se njen značaj gubi.
Moram tamnicu napustiti iz mreže se isplesti,
hladne lance oko srca toplotom rastrgnuti.
Nije lako voleti, možda hor nebeske ekstaze ću čuti,
zbog nje glavu izgubiti,al´se nikada neću
pokajati...M.M.
Autor: Mirjana Magura
Nema komentara:
Objavi komentar