Ljiljana Božić
PRERANO
Prerano si nekako,
u moj život usao,
prerano,
ruku svoju,
na moju spustio,
osećaj taj me uplašio,
nisam ga poznavala,
do sada.
Sve je nekako prerano
sa nama
i sve se nešto ubrzava,
a ja bi htela,
da budem sigurna,
u tebe
i tvoja osećanja.
Jedno" prerano',
mnogo me koštalo,
to "prerano"
je pomešalo,
strast sa ljubavlju,
skoro me
života kostalo,
još na srcu imam ranu,
nezaceljenu.
Plaši me...iskreno,
to prerano
i taj osećaj nepoznati,
što mi kroz telo
protutnja,
kada se tvoja ruka,
na moju spustila.
Reč nisam izustila,
nisam mogla,
samo sam lagano
ruku svoju,
ispod tvoje izvukla,
dok me nije celu,
ta struja nepoznata,
obuzela
i kontrolu mi,
nad sobom oduzela,
pa da se zaboravim
i da smetnem sa pameti,
pa da mi ne dodje
do svesti,
da je sve prerano,
da treba sačekati,
da vreme pokaze
o čemu se tu radi,
da li je to ta,
ljubav istinska,
ili opet, samo strast.
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar