Nada Aničić Crljenica
U sitan sat, na treći sprat lagano, penjem se,
kroz umornu glavu, sto mi misli prolazi...
Čekaš li mog koraka bat da l' mi se raduješ
ili ti druga u snove dolazi...
Da li čuješ, da li osećaš,
u dnu srca da l' predosećaš,
kol'ko sam tvoja, hej, dušo moja,
i s koliko treme
idem sve ovo vreme...
Nikad nikad ne odbacuj me,
otvori vrata i nasmeši se,
samo sam tvoja,
hej, dušo moja,
jutro stiže,
hajde budi mi bliže...
Napolju dan, a tvoj mi stan dalek izgleda,
milujem zvono, u srcu malo nereda...
Ovo je ko zna i koji put
kako ti dolazim,
al' uvek kroz iste, ali uvek kroz iste,
iste misli prolazim...
Da li čuješ, da li osećaš,
u dnu srca da l' predosećaš,
kol'ko sam tvoja, hej, dušo moja,
i s koliko treme
idem sve ovo vreme...
Nikad nikad ne odbacuj me,
otvori vrata i nasmeši se,
samo sam tvoja,
hej, dušo moja,
jutro stiže,
hajde budi mi bliže...
Da li čuješ, da li osećaš,
u dnu srca da l' predosećaš,
kol'ko sam tvoja, hej, dušo moja,
i s koliko treme
idem sve ovo vreme...
Nikad nikad ne odbacuj me,
otvori vrata i nasmeši se,
samo sam tvoja,
hej, dušo moja,
jutro stiže,
hajde budi mi bliže...
Nada Aničić Crljenica
Nema komentara:
Objavi komentar