Ljiljana Božić
ŽALI U TIŠINI
Za sve što se dogodilo,
krivi smo mi samo,
u drugom ne traži krivca,
samo je nasa krivica,
koliko kriv si ti, kriva sam i ja.
Ako ti može biti uteha,
nismo prvi ni poslednji,
što sreću nisu imali,
što su nam se putevi razišli,
na životnoj raskrsnici.
Možda sam trebala,
biti upornija
i na put ti stati,
možda si ti trebao biti ubedljiviji,
dok srce ne shvati....
Šta je, tu je, sada kasno je
za ispravljanje greški
i nisu samo tebi teški,
ovi crni dani,
al' šta da se radi,
živeti se mora,
meni je svaka zora,
od predhodne crnja.
Ja sam ovde, ti si tamo,
moje "ovde" i tvoje "tamo",
ne znaju ono što mi znamo,
ne znaju nas ni usrećiti,
ni bezumno voleti,
kao što znamo mi.
Ako posle života,
postoji život drugi,
naćićemo se mi
siguran budi,
da stare greške ispravimo.
Kasno je da se
sada kajemo,
sami smo krivi,
sami i ispaštajmo,
nisu nam krivi "ovde" i "tamo",
pravo nemamo,
živote da im upropastimo,
ako smo svoje procerdali.
U tišini zali,
svoje "tamo" usreći,
a mi.....
ostaćemo u prošlosti,
sami smo krivi,
što nismo znali,
šansu smo svoju imali
i upropastili.
Žali...u tišini..
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar