Nebojša Vladisavljević
OTVORENO PISMO - "NAŠA ROMSKA LISTA -DUŠKO JOVANOVIĆ"
Poštovani Romi i
Romkinje !
Pokušaću svakodnevno da analiziram
programe lista za izbore N.S.R.N.M. i da ih uporedim sa dosadašnjim njihovim
aktivnostima (ako su radili do sada u
državnim institucijama),ako nisu pokušaću u formi intervijua sa nosiocima lista
da saznam/o, način kako će realizovati svoje programe,naravno ako ih imaju. Prva
listu o kojoj ću pisati je lista je:„Naša romska lista-Duško Jovanović“,nažalost ta lista nema program (bar ga ja nisam uspeo
pronaći na društvenim mrežama niti čuti, bilo gde u javnosti),ali imaju slogane,pa
da krenem od slogana !
ZAPOŠLJAVANJE I IZRADA LIČNIH KARATA
IZRADA LIČNIH KARATA
Šta su vaši rezultati
kada su u pitanju pravno nevidljiva lica
? Vaši rezultati su NEVIDLJIVI !
„Pravno nevidlјivi“
Izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku omogućeno je licima koja činjenicu rođenja ne
mogu da upišu u matičnu knjigu u upravnom postupku, da to učine u vanparničnom
sudskom postupku koji ne sme da traje duže od devedeset dana.
Prijava prebivališta i boravišta i „lična
dokumenta“
Zakonom o prijavi prebivališta i boravišta omogućeno je licima koja ni po kojem drugom
Zakonom utvrđenom osnovu ne mogu da prijave prebivalište na terito- riji
Srbije, to mogu da učine na adresi centra za socijalni rad.
Zakonom o ličnoj karti omogućeno je da se državlјaninu Srbije, koji nema prijavlјeno prebivalište, na osnovu prijave boravišta, izda lična karta sa rokom važenja od dve godine.
Zakonom o ličnoj karti omogućeno je da se državlјaninu Srbije, koji nema prijavlјeno prebivalište, na osnovu prijave boravišta, izda lična karta sa rokom važenja od dve godine.
Nedoslednosti u vezi sa ostvarivanjem prava na prijavu
prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Postupak prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad lica
koja ni po kom drugom osnovu ne mogu prijaviti prebivalište ne sprovodi se
dovolјno efikasno.
Hoćemo Rome u
institucijama
demant: S,obzirom
da ovaj slogan sadrži više segmenata pokušaću da ih razdvojim u tri dela,sa
namerom da što tačnije demantujem sve njihove delove! Prvi deo će biti Romi u institucijama.
Nakon desetak godina vaše
vlasti,samovolje,bahatosti,utrošenih miliona i miliona eura, da se podsetimo da
je iz Evrope je inkasirano 50 miliona
eura ,a iz Republike Srbije 20 miliona eura,što je skupa 70 miliona eura.
Za tu sumu eura uradili ste sledeće kad je u pitanju gore navedeni deo slogana:
Za tu sumu eura uradili ste sledeće kad je u pitanju gore navedeni deo slogana:
ZASTUPLjENOST PRIPADNIKA NACIONALNIH MANјINA U POKRAJINSKIM
ORGANIMA, ORGANIZACIJAMA, SLUŽBAMA,
FONDOVIMA I POKRAJINSKOJ DIREKCIJI
Članom 77. Ustava Republike Srbije propisano je da
pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali građani,
pravo da učestvuju u upravlјanju javnim poslovima i da stupaju na javne
funkcije. Pri
zapošlјavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne
pokrajine i jedinica lokalne samouprave, vodi se računa o nacionalnom sastavu
stanovništva i o odgovarajućoj zastuplјenosti pripadnika nacionalnih
manjina.
Članom 21. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina 27
propisano je da se, prilikom zapošlјavanja u javnim službama, uklјučujući
policiju, vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj
zastuplјenosti i o poznavanju jezika koji se govori na području organa ili
službe. Polazeći
od svoje nadležnosti da prikuplјa informacije o primeni zakona i drugih propisa
o pravima nacionalnih manjina, Pokrajinski ombudsman je i ove godine zatražio
informaciju o primeni gorenavedenih odredbi od nadležnih pokrajinskih organa. Informaciju o nacionalnoj
strukturi zaposlenih u pokrajinskim organima, organizacijama, službama,
direkciji i fondovima za 2013. godinu, dostavila je Služba za upravlјanje. Na osnovu navedenih
podataka, može se zaklјučiti da udeo pripadnika pojedinih nacionalnih manjina
među zaposlenima u pokrajinskim organima, organizacijama, službama, fondovima i
pokrajinskoj direkciji i dalјe ne odgovara udelu tih nacionalnih manjina u
ukupnom broju stanovnika na teritoriji AP Vojvodine. Mada se poslednjih godina beleži pozitivan pomak u strukturi zaposlenih,
nacionalne manjine su i dalјe u manjem procentu zastuplјene u pokrajinskim
organima, organizacijama, službama, direkcijama i fondovima u odnosu na njihovu
zastuplјenost u ukupnom broju stanovništva. Za
pohvalu je to što se u slučaju romske nacionalne manjine broj zaposlenih udvostručio
u poređenju sa 2012.god.u 2013.godini je bilo zaposleno 3 (tri) pripadnika romske nacionalnosti,a VELIKI
REZULTAT JE u 2013.godine 6 (šest) je
bilo pripadnika romske nacionalnost, ŠTO ZNAČI DA SU ZAPOSLILI
ZA GODINU DANA 3 (tri) pripadnika romske nacionalnost.
To je zaista
fascinantan rezultat,a dobili si (milione i milione eura),to govori Duško Jovanović.
• 3 (tri) zaposlena, to je program kako će
nas zapošljavati ! zaista jeftina radna mesta ! nemanipulišite više sa
javnošću, ne iznostie neistine !
HOĆEMO VIŠE POSLA ZA ROME
•demant:Dali ste doneli afirmativne mere za
zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje? NISTE
Nisu obezbeđene mere za zapošlјavanje i ekonomsko osnaživanje Roma
Mere aktivne politike zapošlјavanja Roma nisu sprovedene
jer:„siva eko- nomija“ i sakuplјanje i preprodaja otpada i dalјe su osnova
egzistencije većine romskih porodica; većina građana romske nacionalnosti
(88,1%)10 prijavlјenih na evidenciju Nacionalne službe za zapošlјavanje nikada
nije upućena na razgovor kod poslodavca; „afirmativne mere“ kojima se podstiče
samozapošlјavanje Roma i sub- vencioniranje poslodavaca koji ih zapošlјavaju
nisu doprinele ekonomskom osna- živanju Roma; u programe javnih radova uklјučen
je tek svaki stoti Rom prijavlјen na evidenciju Nacionalne službe za
zapošlјavanje (211 od 20.564); motivaciono-akti- vacione obuke, sajmovi
zapošlјavanja, profesionalne orijentacije, dodatnog i funk- cionalnog
obrazovanja, uprkos učešću Roma u njima, nisu doprinele krajnjem cilјu –
zapošlјavanju.
•demant:Dali
imate bazu podatak o nezaposlenim Romima? NEMATE
Nije ustanovlјena baza podataka o nezaposlenim Romima
Nije formirana baza podataka nezaposlenih građana romske
nacionalnosti, već Nacionalna služba za zapošljavanje vodi evidenciju o
nacionalnoj pripadnosti koja omogućava i Romima koji su se prijavili na
evidenciju Nacionalne službe da se izjasne, ukoliko žele, o nacionalnom
poreklu.
REZIME VAŠEG SLOGANA
O ZAPOŠLJAVANJU:
•Bez definisanih afirmativnih mera
za zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje
•Neznate (nepostoji
baza podataka) koliko ima nezaposlenih Roma
S,obzirom da su Vam toliko dobri i prepoznatljivi rezultati ovoga slogana
NEMOJTE NAS VIŠE ZAPOŠLJAVATI, i NEMOJTE
VIŠE IZNOSITI NEISTINE U JAVNOSTI !
ŽELIMO DA UNAPREDIMO
POLOŽAJ ROMA U CELOJ SRBIJI!
demant: U
poređenju s prethodnom godinom, stanje prava nacionalnih manjina na teritoriji
AP Vojvodine u 2013. godini može se
oceniti kao nepromenjeno.
Pravni
i institucionalni okvir za ostvarivanje prava nacionalnih manjina jeste
zadovolјavajući, ali primena propisa u
praksi nailazi na velike poteškoće
Ponekad su poteškoće rezultat nedovolјne obaveštenosti postupajućih organa, nekad proizvolјnih ocena „opravdanosti“ zakonskih rešenja i izbegavanja primene dela propisa, a bilo je i slučajeva odbijanja da se imperativni propis primeni.
Ponekad su poteškoće rezultat nedovolјne obaveštenosti postupajućih organa, nekad proizvolјnih ocena „opravdanosti“ zakonskih rešenja i izbegavanja primene dela propisa, a bilo je i slučajeva odbijanja da se imperativni propis primeni.
Pokrajinski
ombudsman smatra da je potrebno, radi postizanja pravne sigurnosti građana, podizati svest postupajućih organa o
važnosti potpune primene propisa, bez proizvolјnosti, subjektivnih ocena i
izbegavanja imperativnih obaveza. Ovaj
izveštaj ne sadrži analizu odluke Ustavnog suda Republike Srbije od 16. januara
2014. godine, kojom je utvrđeno da određene odredbe Zakona o nacionalnim
savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije,
jer ta odluka nije doneta u izveštajnom periodu. Pokrajinski
ombudsman, međutim, smatra da je navedenom odlukom značajno izmenjen pravni
okvir za rad i postupanje nacionalnih saveta, što u periodu koji predstoji može
uticati na ostvarivanje i kolektivnih i ličnih prava pripadnika nacionalnih
manjina. Interesantno
je to što se u obrazloženju odluke Ustavni sud poziva na istraživanje
Pokrajinskog ombudsmana (odelјak „Informacije i podaci pribavlјeni iz Izveštaja
Pokrajinskog ombudsmana”), koje je rađeno povodom dve godine primene Zakona o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina,
i u kojem je ukazano, između ostalog, na probleme u primeni zakona zbog
nepostojanja kriterijuma za proglašenje ustanova kulture od posebnog značaja.
Važno
je istaći to da su u izveštajnom periodu izrađene izmene i dopune Zakona o
nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koje se odnose na odredbe kojima je
propisan izbor nacionalnih saveta. Predlog
zakona upućen je Narodnoj skupštini Republike Srbije i ‒ u momentu sačinjavanja
ovog izveštaja ‒ još nije donet. Pokrajinski
ombudsman smatra da izmena izbornih pravila u godini u kojoj se održavaju
izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina nije dobro rešenje, posebno imajući
u vidu da su odlukom Ustavnog suda istovremeno prestale da važe određene
odredbe zakona kojima su uređene nadležnosti nacionalnih saveta. Ova situacija,
prema oceni Pokrajinskog ombudsmana, može
prouzrokovati pravnu nesigurnost u oblasti ostvarivanja prava pripadnika
nacionalnih manjina i dovesti u pitanje stabilno funkcionisanje nacionalnih
saveta. U
izveštajnom periodu, Pokrajinski ombudsman upućivao
je preporuke u slučajevima utvrđivanja kršenja prava nacionalnih manjina i
nepravilnog postupanja, te ocenjuje da je saradnja s nadležnim organima
zadovolјavajuća, ali napominje i da je
bilo pojedinačnih slučajeva u kojima su nadležni organi (iz različitih razloga) uskraćivali dostavu
podataka i dokumentacije, neophodnih za vođenje postupka, odnosno slučajeva
kada su traženo dostavlјali tek nakon više ponovlјenih zahteva.
Dali ovim modelom želite da unapredite položaj Roma u celoj
Srbiji,na sve pomenute nepravilnosti koje je pokrajinski ombudsman izneo u
svome godišnjem izveštaju STE MORALI REAGOVATI DA NE DOĐE DO OVAKVOG STANJA
KAKVU JE U VOJVODINI,to je bio vaš posao,a pogotovo nosioca liste koji je i
direktor vladine kancelarije u AP Vojvodini, a NAROČITO SEKRETARA MINISTARSTVA KOJI JE NA LISTI SA
VAMA.
Ne
da niste radili posao za koji ste bili plaćeni,nego niste NITI JEDAN JEDINI PUT
IZAŠLI U JAVNOST I OBAVESTIL ŠTA SE USTVARI DEŠAVA U AP Vojvodini. Neiznosite NEISTINE,INSIUNUACIJE,OBMANE itd.. Ništa vi nećete
poboljšati,nego samo urušiti,jer sve čega ste se dotakli sve ste UPROPASTILI,to
potvrđuju svi zvanični izveštaj:
- primena propisa u praksi nailazi na velike poteškoće
- nedovolјne obaveštenosti postupajućih organa
- proizvolјnih ocena „opravdanosti“ zakonskih rešenja i izbegavanja primene dela propisa
- bilo je slučajeva odbijanja da se imperativni propis primeni
- podizati svest postupajućih organa o važnosti potpune primene propisa, bez proizvolјnosti, subjektivnih ocena i izbegavanja imperativnih obaveza
- navedenom odlukom značajno izmenjen pravni okvir za rad i postupanje nacionalnih saveta, što u periodu koji predstoji može uticati na ostvarivanje i kolektivnih i ličnih prava pripadnika nacionalnih manjina
- primeni zakona zbog nepostojanja kriterijuma za proglašenje ustanova kulture od posebnog značaja
- Pokrajinski ombudsman smatra da izmena izbornih pravila u godini u kojoj se održavaju izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina nije dobro rešenje, posebno imajući u vidu da su odlukom Ustavnog suda istovremeno prestale da važe određene odredbe zakona kojima su uređene nadležnosti nacionalnih savetamože prouzrokovati pravnu nesigurnost u oblasti ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina i dovesti u pitanje stabilno funkcionisanje nacionalnih saveta
- upućivao je preporuke u slučajevima utvrđivanja kršenja prava nacionalnih manjina i nepravilnog postupanja ali napominje i da je bilo pojedinačnih slučajeva u kojima su nadležni organi (iz različitih razloga) uskraćivali dostavu podataka i dokumentacije, neophodnih za vođenje postupka, odnosno slučajeva kada su traženo dostavlјali tek nakon više ponovlјenih zahteva
JOŠ ČETIRI GODINE BEDE I
SIROMAŠTVA ILI BOLJA BUDUĆNOST NAŠE DECE!
I ovaj slogan ćupodeliti u dva dela, kako bi mogli imati pravi uvid u stvarnost, koju nam nudi
pomenuta lista.
JOŠ ČETIRI GODINE BEDE I
SIROMAŠTVA
Naime pomenuta lista i nosilac liste,državni sekretar, su
mnogo više vremena od četiri godine na javnim funkcijama,a koje su direktno učestvovale u realizaciji
„Dekade Roma“ i „Strategije za unapređenje položaja Roma“ takođe i
vodili/predavali „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“.
Po mojim saznanjima njih 6 (šestoro) su bili direktni realizatori „Dekade Roma“ i „Strategije za unapređenje položaja Roma“ na sledećim javnim pozicijama:Državni sekretar,direktor kancelarije za inkluziju Roma u AP Vojvodini,direktor regionalne kancelarije N.S.R.N.M.pedagoški asistent, i dva nastavnika romskog jezika.Svi oni su bili deo državne administracije i imali određena ovlašćenja,ups da nezaboravim i OBAVEZE.
Da pređemo na analizu njihovi obaveza tojest kako su ih obavljali :
Po mojim saznanjima njih 6 (šestoro) su bili direktni realizatori „Dekade Roma“ i „Strategije za unapređenje položaja Roma“ na sledećim javnim pozicijama:Državni sekretar,direktor kancelarije za inkluziju Roma u AP Vojvodini,direktor regionalne kancelarije N.S.R.N.M.pedagoški asistent, i dva nastavnika romskog jezika.Svi oni su bili deo državne administracije i imali određena ovlašćenja,ups da nezaboravim i OBAVEZE.
Da pređemo na analizu njihovi obaveza tojest kako su ih obavljali :
Mere
koje je Vlada Republike Srbije usvojila Strategijom za unapređenje položaja
Roma delimično su doprinele uspostavlјanju normativnog osnova za otklanjanje
posledica dugotrajnog nepovolјnog društvenog položaja pripadnika ove nacionalne
manjine, ali ne i ostvarivanju postavlјenih strateških cilјeva:
„Unapređenje
položaja Roma i smanjivanje razlika koja postoji između položaja romske
populacije i ostalog stanovništva.“
- Postignutim rezultatima nisu otklonjene prepreke za socijalno-ekonomsku integraciju Roma i nije stvoren potpun normativni osnov za sprovođenje dugoročnih mera smanjivanja siromaštva i ostvarivanja suštinske jednakosti građana romske nacionalnosti .
- Mere pozitivne diskriminacije (afirmativne akcije) koje su predviđene članom 21. Ustava Republike Srbije nisu u dovolјnoj meri raz- rađene i nisu preduzimane kao sredstvo za prevazilaženje izuzetnog nepovolјnog socijalno-ekonomskog i društvenog položaja Roma, koje su uzrok njihove suštin- ske neravnopravnosti.
- Osnovni razlozi zbog čega usvojeni cilјevi nisu ostvareni su uslovlјeni sle-dećim propustima javne uprave: Loše upravlјanje sprovođenja Strategije;
• Nedostatak upravnog tela zaduženog i odgovornog za sprovođenje, planiranje,
nad- ziranje i korigovanje usvojenih mera i aktivnosti;
• Slabosti
akcionih planova, koji prate Strategiju, kojima nisu predviđene kon- kretne
obaveze organa lokalnih samouprava u vezi sa primenom konkretnih mera i
aktivnosti;
• Neusklađena vremenska realizacija kratkoročnih i dugoročnih cilјeva;
• Neiskorišćenost postojećih kapaciteta u organima javne vlasti i ustanovama koje
pružaju javne usluge da se staraju o ostvarivanju prava građana romske naci-
onalnosti;
• Nepripremlјenost i nespremnost organa javne vlasti da ostvare suštinu Strate-
gije i osmisle i primene mere efektivnog unapređenja položaja Roma.
Mišlјenje Roma o
sprovedenim merama
Usvojena strateška dokumenta i propisi imaju za cilј
unapređenje normati- vnog položaja Roma, ali i faktičko ostvarivanje prava,
odnosno doslednu primenu mera koje se ostvaruju u lokalnim samoupravama, u
školama, vrtićima, centrima za socijalni rad, domovima zdravlјa, prilikom
ostvarivanja prava pred lokalnim admi- nistracijama i organima javne
vlasti.
Većina ispitanika nije osetila pobolјšanje položaja od 2005.
godine kada su usvojeni prvi akcioni planovi.
Podaci ukazuju na to da 81,2% ispitanika Roma nastanjenih u
različitim tipovima naselјa u 30 gradova i opština u Srbiji nije ose- tila
efekte mera i aktivnosti preduzetih na osnovu Strategije i „Akcionog plana“.
Mišlјenje Roma, prema nalazima istraživanja, ali i problemi
uočeni kako u postupcima Zaštitnika građana, tako i u brojnim izveštajima,
ukazuju na to da autori Strategije nisu objektivno procenili društvene i druge
okolnosti u kojima se ona ostva-ruje, a da organi javne vlasti koji su zaduženi
za ostvarivanje njenih mera nisu dovolјno pažnje posvetili planiranju,
sprovođenju, oceni i analizi obaveza kojim su zaduženi.
Prema dobijenim podacima Romi smatraju da uspeh mera
integracije zavisi od spremnosti države da postepeno, ali stalno i sveobuhvatno
preduzima mere koje dopri- nose suzbijanju uzroka siromaštva.
Većina ispitanika, njih 81% smatra da je za uspeh
integracije neophodno da se mere socijalno-ekonomskog, kulturno-obrazovnog i
pravno- političkog karaktera moraju preduzimati istovremeno.
Za 15,7% ispitanika
socijalno ekonomske mere su klјučne za pobolјšanje položaja, a 3% smatra da se
integracija može sprovesti prvenstveno unapređenjem kulturno-obrazovnog
položaja.
Samo 0,3% ispita- nika mere integracije dovodi u vezu s
unapređenjem pravno-političkog statusa.
Za ocenu sprovođenja,
ali i osnovanosti postojećih „strateških“ mera je i poda-tak da Romi smatraju
da je najvažniji segment unapređenja njihovog položaja zapoš lјa- vanje (45%),
potom stanovanje (31%), pa obrazovanje (15%).
Suzbijanje diskriminacije, i mere zdravstveno i socijalne
zaštite važne su za 9% Roma.
Najzad, na pitanje ko treba da rešava pitanja integracije
Roma, odnosno unapređenja njihovog položaja i suzbijanja siromaštva, 50%
ispitanika je odgovo- rilo da to treba da čini država.
Nešto manje ispitanika, njih 37% smatra da je to posao
jedinice lokalne samouprave.
Međunarodnu zajednicu kao glavnog nosioca mera unapređenja
vidi 6% ispitanika, a svega 7% Roma smatra da bi teret integracije morali da podnesu
sami.
Dali ste se ikada
zapitali kolika je vaša odgovornost ,vaša nebriga,nerad,manipulacije u
javnosti,nesposobnost, politikanstvo o romskoj zajednici.
Očogledno da vas nije interesovala romsku zajednicu,jer da jeste nebismo bili u ovakvoj poziciji u kakvoj se nalazimo.Još četiri godine dati vama poverenje, ravno je nestanku postojanja romske zajednice.
Očogledno da vas nije interesovala romsku zajednicu,jer da jeste nebismo bili u ovakvoj poziciji u kakvoj se nalazimo.Još četiri godine dati vama poverenje, ravno je nestanku postojanja romske zajednice.
Drugim delom
njihovog slogana, ću takođe
predstaviti njihovu brigu za bolju budućnost naše dece !
BOLJA BUDUĆNOST NAŠE DECE
Neosnovano upućivanje
romske dece na školovanje u „specijalnim“ školama !
-Loša postignuća u nastavi, jezičke barijere, nepohađanje pripremnog predškol- skog programa, ali i predrasude i diskriminacija dugo su bila uzrok nedozvolјene i nepoželјne segregacije romske dece u drugi tip škola – „specijalne škole“ i škole za obrazovanje odraslih.
-Loša postignuća u nastavi, jezičke barijere, nepohađanje pripremnog predškol- skog programa, ali i predrasude i diskriminacija dugo su bila uzrok nedozvolјene i nepoželјne segregacije romske dece u drugi tip škola – „specijalne škole“ i škole za obrazovanje odraslih.
-Najčešće
romska deca su ocenjivana nesposobnom da prate nastavu u redovnim osnovnim
školama i upućivala se u sredine u kojima su dodatno gubili motivaciju za
školovanjem.
-Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine uvedeno je inkluzivno obrazovanje za svu decu i za razliku od prethodnog Zakona ne pominje je inkluzivno obrazovanje za svu decu134 i za razliku od prethodnog Zakona ne pominje se mogućnost osnivanja specijalnih odelјenja u redovnim školama.
-Podrška deci tokom školovanja je obezbeđena u redovnim, tipičnim školama u skladu sa potrebama i procenom interresorne komisije i inkluzivnog tima škole, a sa učenicima kojima je potrebna dodatna podrška radi individualno ili grupno.
-„Specijalne škole“ i prema novom Zakonu, nastavlјaju sa radom s tim što je njihova uloga namenjena obrazovanju dece sa težom i višestrukom ometenošću, za koju interresorna komisija svojom stručnom procenom ustanovi da ne mogu da se školuju u redovnoj školi, i uz obaveznu saglasnost roditelјa.
-Roditelјi romske dece često sami upisuju decu u „specijalne škole“ jer su siromašni, a u specijalnim školama deca dobijaju besplatnu odeću i obuću, kao i udžbenike.
-Međutim, deci koja završe „specijalnu školu“ ograničen je izbor dalјe školovanja, čime je ugrožena njihova puna integracija.
-U „specijalnoj školi“ u Boru, u 2011/2012. školskoj godini, od ukupno sto trideset učenika sto deset je bilo romske nacionalnosti.
-Prema rečima pedagoških asistent- kinja većina njih je sposobna da pohađa nastavu u redovnoj osnovnoj školi. Školske 2011/2012. godine petnaestoro dece romske nacionalnosti je upisano u „specijalnu osnovnu školu“, a nekoliko učenika starijih razreda, takođe Roma, je prešlo iz redovne u „specijalnu osnovnu školu“.
Deca nisu imala mišlјenje interresorne komisije.
Izjašnjenja koje su Zaštitniku građana poslata iz „specijalnih škola“ ili škola za osnovno i srednje obrazovanje su sadržajno različita i ukazuju na to da se u pojedi- nim školama vodi računa o primeni Zakona i principa inkluzivnog obrazovanja, a da u pojedinim to nije slučaj.
U izjašnjenju Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ iz Novog Sada, koja se bavi obrazovanjem i rehabilitacijom dece, mladih i odraslih, navedeno je da je u poslednje tri školske godine u ovu školu upisano trina- est romskih učenika, a da su u istom periodu dva učenika romske nacionalnosti pre- bačena iz redovnih škola u tu školu.
Veći broj učenika romske nacionalnosti ova škola ima u dislociranim odelјenjima za koje se nastava organizuje u lokalnim osnov- nim školama. U dislociranom odelјenju Škole u Novom Sadu (Braće Ribnikar 2) je četr- deset šest ili 18% romskih učenika, a u odelјenjima u Beočinu, Kovilјu, Kaću, Kisaču, Šajkašu, Bačkom Jarku, Sirigu, Sremskim Karlovcima, Šangaju i Mošorinu je tride- set osam ili 37% romskih đaka.
Upis u Školu je moguć isklјučivo na osnovu mišlјenja lekara, a za svako dete se osmišlјava individualan plan rada koji ima za cilј da razvije sve potencijale deteta.
Tokom tekuće školske godine osmišlјen je individualni obra- zovni plan za četrnaestoro romskih učenika od čega njih sedam ima višestruke smetnje, a za šezdeset osam učenika koji su se izjasnili da žele da slušaju predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ organizovana je nastava.
U školi istog tipa u Vršcu „Jelena Varjaški“ školske 2009/10. godine je upisano dvadeset tri učenika, 2010/2011. dvadeset jedan, a 2011/2012. dvadeset romskih uče- nika.
U istom periodu iz redovnih škola u Školu za osnovno i srednje obrazovanje prebačena su dva učenika romske nacionalnosti.137 U specijalnoj školi sa domom učenika „Bubanj“ u Nišu je oko 30% romskih učenika, uglavnom sa oštećenim sluhom, ali prema izjašnjenju direktorke škole taj broj bi trebalo da bude veći jer su neka deca napustila školovanje.
U Izjašnjenju ove škole se ne navodi da li su deca imala izveštaje lekara i mišlјenje interresorne komisije prilikom upisa, ali se ukazuje na aktivnosti koje je škola preduzimala u vezi s obaveštavanjem roditelјa Roma u vezi s upisom u specijalnu školu.
Smanjenje broja učenika romske nacionalnosti u „specijalnim“ školama je postignuto zahvalјujući obrazovnoj reformi koja je opredelјena za inkluzivno obra- zovanje i podršku učeniku/detetu u tom procesu. Međutim, problemi koji se javlјaju na početku tog procesa ukazuju na to da mnoga deca mogu ostati uskraćena za ravnopravno obrazovanje, a time i za šansu za ravnopravno socijalno uklјučivanje, zbog nedos- ledne primene zakona i nepostojanja odgovarajuće podrške u javnoj (lokalnoj) upravi. Naime, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku139 uređeni su uslovi za procenu potreba pružanja dodatne obra- zovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku i utvrđeno je da procenu za pomoći, na osnovu celovitog individualizovanog pristupa, zasnovanog na jednakim mogućnostima i sagledavanja potreba deteta vrše interresorne komisije.
Dodatna pomoć obezbeđuje se, bez diskriminacije, svakom detetu iz osetlјivih grupa kojem je, zbog socijalne uskraćenosti, teškoća u učenju ili zbog smetnji u razvoju, in validi- teta otežano društveno uklјučivanje. Član 4. Pravilnika uređuje da se procena vrši isklјučivo radi sagledavanja potreba deteta kako bi mu se u skladu sa zakonom obezbe- dila odgovarajuća podrška.
Za učenike romske nacionalnosti koji zbog siromaštv i jezičkih barijera nisu u primarnoj društvenoj grupi ostvarili socijalizaciju koja im omogućava jednake šanse u obrazovnom procesu važna je podrška jer im omogućava da postignu bolјe ishode u nastavi (individualni obrazovni plan, pedagoški asis- tent, brže savlađivanje jezika nastave), ali i učini im ceo proces dostupnim (eduka- cija i senzibilizacija nastavnika i drugih stručnjaka i zaposlenih u školi, senzi- bilizacija vršnjaka, nabavka sredstava – učila, knjiga, produženi boravak, prevoz, ishrana u školi, obezbeđivanje odeće i obuće).
Zaštitnik građana je sproveo brojne postupke kontrole zakonitosti i pravil- nosti rada, na osnovu kojih je, uvažavajući i mišlјenja kontrolisanih organa saopš- tenih na sastancima u Beogradu 18. septembra 2012. i u Subotici 24. septembra 2012. godine, uputio Preporuku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu rada, zapošlјavanja i socijalne politike i Ministarstvu zdravlјa kojom ih je, pored ostalog, uputio da „detalјno urede i definišu mere dodatne podrške koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva, način njihovog ostvarivanja i finansiranja, organe nadležne za obezbeđivanje preporučenih mera, njihove obaveze i odgovor- nosti i mehanizam kontrole sprovođenja mera podrške; da obezbede pravovremeno i efikasno postupanje organa nadležnih za ostvarivanje mere dodatne podrške po mišlјenju interresorne komisije; da detalјno urede postupak procene potreba deteta na način koji obezbeđuje celovitu i sveobuhvatnu procenu deteta, njegovog porodič- nog okruženja, kapaciteta ustanove obrazovanja i vaspitanja koju dete pohađa ili će pohađati i društvene zajednice u kojoj dete živi; propišu pravila rada interresor- nih komisija na način koji garantuje blagovremenost, efikasnost, zakonitost, struč- nost i kontinuitet u postupcima procene potreba deteta i praćenja efekata predlože- nih mera dodatne podrške; utvrde pravni okvir za finansiranje rada interresornih komisija; utvrde kriterijume za izbor članova interresorne komisije i njihovu odgo- vornost za stručan, pravilan i zakonit rad; utvrde razloge za razrešenje stalnih članova interresornih komisija i urede postupak razrešenja; uspostave adekvatne i objektivne mehanizme kontrole rada interresornih komisija“.
Izričući ovu Preporuku Zaštitnik građana je imao u vidu da su interresorne komisije prva stanica na putu inkluzivnog obrazovanja dece kojoj je potrebna dodatna podrška koja prevazilazi kapacitete porodice i ustanove obrazovanja i vaspitanja.
Predrasude, stereotipi i stigmatizacija dece od strane članova interresorne komi- sije obezvređuju rad tog tela, koje je i uvedeno u pravni sistem radi sprečavanja isklјu- čivanja, stigmatizacije i diskriminacije dece kojoj je potrebna dodatna podrška radi uklјučivanja u društvo.
Od članova interresorne komisije, kao osoba koje neposredno trasiraju obrazovni put deteta, očekuje se ne samo odgovarajuće stručno znanje, već i odgovarajuće znanje o inkluzivnom obrazovanju, uvažavanje prava svakog deteta na obrazovanje pod jednakim uslovima i u skladu sa detetovim razvojnim mogućnostima, nediskriminativan i podržavajući odnos prema deci i poštovanje zakona.
Celovit postupak procene potreba deteta za pružanjem dodatne podrške pod- razumeva da se sposobnosti deteta ne cene izolovano od detetovog okruženja.
Dužnost je interresorne komisije da proceni ne samo individualne karakteristike i sposob- nosti deteta, već i uslove u detetovoj porodici, uslove u školi koju dete pohađa ili će pohađati i karakteristike šireg detetovog okruženja.
Angažovanju dodatnih mera podrške treba da prethodi iskorišćavanje postojećih resursa, a za to je neophodna sveobuhvatna procene postojećih, a neiskorišćenih izvora podrške za dete.
-Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine uvedeno je inkluzivno obrazovanje za svu decu i za razliku od prethodnog Zakona ne pominje je inkluzivno obrazovanje za svu decu134 i za razliku od prethodnog Zakona ne pominje se mogućnost osnivanja specijalnih odelјenja u redovnim školama.
-Podrška deci tokom školovanja je obezbeđena u redovnim, tipičnim školama u skladu sa potrebama i procenom interresorne komisije i inkluzivnog tima škole, a sa učenicima kojima je potrebna dodatna podrška radi individualno ili grupno.
-„Specijalne škole“ i prema novom Zakonu, nastavlјaju sa radom s tim što je njihova uloga namenjena obrazovanju dece sa težom i višestrukom ometenošću, za koju interresorna komisija svojom stručnom procenom ustanovi da ne mogu da se školuju u redovnoj školi, i uz obaveznu saglasnost roditelјa.
-Roditelјi romske dece često sami upisuju decu u „specijalne škole“ jer su siromašni, a u specijalnim školama deca dobijaju besplatnu odeću i obuću, kao i udžbenike.
-Međutim, deci koja završe „specijalnu školu“ ograničen je izbor dalјe školovanja, čime je ugrožena njihova puna integracija.
-U „specijalnoj školi“ u Boru, u 2011/2012. školskoj godini, od ukupno sto trideset učenika sto deset je bilo romske nacionalnosti.
-Prema rečima pedagoških asistent- kinja većina njih je sposobna da pohađa nastavu u redovnoj osnovnoj školi. Školske 2011/2012. godine petnaestoro dece romske nacionalnosti je upisano u „specijalnu osnovnu školu“, a nekoliko učenika starijih razreda, takođe Roma, je prešlo iz redovne u „specijalnu osnovnu školu“.
Deca nisu imala mišlјenje interresorne komisije.
Izjašnjenja koje su Zaštitniku građana poslata iz „specijalnih škola“ ili škola za osnovno i srednje obrazovanje su sadržajno različita i ukazuju na to da se u pojedi- nim školama vodi računa o primeni Zakona i principa inkluzivnog obrazovanja, a da u pojedinim to nije slučaj.
U izjašnjenju Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“ iz Novog Sada, koja se bavi obrazovanjem i rehabilitacijom dece, mladih i odraslih, navedeno je da je u poslednje tri školske godine u ovu školu upisano trina- est romskih učenika, a da su u istom periodu dva učenika romske nacionalnosti pre- bačena iz redovnih škola u tu školu.
Veći broj učenika romske nacionalnosti ova škola ima u dislociranim odelјenjima za koje se nastava organizuje u lokalnim osnov- nim školama. U dislociranom odelјenju Škole u Novom Sadu (Braće Ribnikar 2) je četr- deset šest ili 18% romskih učenika, a u odelјenjima u Beočinu, Kovilјu, Kaću, Kisaču, Šajkašu, Bačkom Jarku, Sirigu, Sremskim Karlovcima, Šangaju i Mošorinu je tride- set osam ili 37% romskih đaka.
Upis u Školu je moguć isklјučivo na osnovu mišlјenja lekara, a za svako dete se osmišlјava individualan plan rada koji ima za cilј da razvije sve potencijale deteta.
Tokom tekuće školske godine osmišlјen je individualni obra- zovni plan za četrnaestoro romskih učenika od čega njih sedam ima višestruke smetnje, a za šezdeset osam učenika koji su se izjasnili da žele da slušaju predmet „Romski jezik sa elementima nacionalne kulture“ organizovana je nastava.
U školi istog tipa u Vršcu „Jelena Varjaški“ školske 2009/10. godine je upisano dvadeset tri učenika, 2010/2011. dvadeset jedan, a 2011/2012. dvadeset romskih uče- nika.
U istom periodu iz redovnih škola u Školu za osnovno i srednje obrazovanje prebačena su dva učenika romske nacionalnosti.137 U specijalnoj školi sa domom učenika „Bubanj“ u Nišu je oko 30% romskih učenika, uglavnom sa oštećenim sluhom, ali prema izjašnjenju direktorke škole taj broj bi trebalo da bude veći jer su neka deca napustila školovanje.
U Izjašnjenju ove škole se ne navodi da li su deca imala izveštaje lekara i mišlјenje interresorne komisije prilikom upisa, ali se ukazuje na aktivnosti koje je škola preduzimala u vezi s obaveštavanjem roditelјa Roma u vezi s upisom u specijalnu školu.
Smanjenje broja učenika romske nacionalnosti u „specijalnim“ školama je postignuto zahvalјujući obrazovnoj reformi koja je opredelјena za inkluzivno obra- zovanje i podršku učeniku/detetu u tom procesu. Međutim, problemi koji se javlјaju na početku tog procesa ukazuju na to da mnoga deca mogu ostati uskraćena za ravnopravno obrazovanje, a time i za šansu za ravnopravno socijalno uklјučivanje, zbog nedos- ledne primene zakona i nepostojanja odgovarajuće podrške u javnoj (lokalnoj) upravi. Naime, Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku139 uređeni su uslovi za procenu potreba pružanja dodatne obra- zovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu i učeniku i utvrđeno je da procenu za pomoći, na osnovu celovitog individualizovanog pristupa, zasnovanog na jednakim mogućnostima i sagledavanja potreba deteta vrše interresorne komisije.
Dodatna pomoć obezbeđuje se, bez diskriminacije, svakom detetu iz osetlјivih grupa kojem je, zbog socijalne uskraćenosti, teškoća u učenju ili zbog smetnji u razvoju, in validi- teta otežano društveno uklјučivanje. Član 4. Pravilnika uređuje da se procena vrši isklјučivo radi sagledavanja potreba deteta kako bi mu se u skladu sa zakonom obezbe- dila odgovarajuća podrška.
Za učenike romske nacionalnosti koji zbog siromaštv i jezičkih barijera nisu u primarnoj društvenoj grupi ostvarili socijalizaciju koja im omogućava jednake šanse u obrazovnom procesu važna je podrška jer im omogućava da postignu bolјe ishode u nastavi (individualni obrazovni plan, pedagoški asis- tent, brže savlađivanje jezika nastave), ali i učini im ceo proces dostupnim (eduka- cija i senzibilizacija nastavnika i drugih stručnjaka i zaposlenih u školi, senzi- bilizacija vršnjaka, nabavka sredstava – učila, knjiga, produženi boravak, prevoz, ishrana u školi, obezbeđivanje odeće i obuće).
Zaštitnik građana je sproveo brojne postupke kontrole zakonitosti i pravil- nosti rada, na osnovu kojih je, uvažavajući i mišlјenja kontrolisanih organa saopš- tenih na sastancima u Beogradu 18. septembra 2012. i u Subotici 24. septembra 2012. godine, uputio Preporuku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu rada, zapošlјavanja i socijalne politike i Ministarstvu zdravlјa kojom ih je, pored ostalog, uputio da „detalјno urede i definišu mere dodatne podrške koje zahtevaju dodatna finansijska sredstva, način njihovog ostvarivanja i finansiranja, organe nadležne za obezbeđivanje preporučenih mera, njihove obaveze i odgovor- nosti i mehanizam kontrole sprovođenja mera podrške; da obezbede pravovremeno i efikasno postupanje organa nadležnih za ostvarivanje mere dodatne podrške po mišlјenju interresorne komisije; da detalјno urede postupak procene potreba deteta na način koji obezbeđuje celovitu i sveobuhvatnu procenu deteta, njegovog porodič- nog okruženja, kapaciteta ustanove obrazovanja i vaspitanja koju dete pohađa ili će pohađati i društvene zajednice u kojoj dete živi; propišu pravila rada interresor- nih komisija na način koji garantuje blagovremenost, efikasnost, zakonitost, struč- nost i kontinuitet u postupcima procene potreba deteta i praćenja efekata predlože- nih mera dodatne podrške; utvrde pravni okvir za finansiranje rada interresornih komisija; utvrde kriterijume za izbor članova interresorne komisije i njihovu odgo- vornost za stručan, pravilan i zakonit rad; utvrde razloge za razrešenje stalnih članova interresornih komisija i urede postupak razrešenja; uspostave adekvatne i objektivne mehanizme kontrole rada interresornih komisija“.
Izričući ovu Preporuku Zaštitnik građana je imao u vidu da su interresorne komisije prva stanica na putu inkluzivnog obrazovanja dece kojoj je potrebna dodatna podrška koja prevazilazi kapacitete porodice i ustanove obrazovanja i vaspitanja.
Predrasude, stereotipi i stigmatizacija dece od strane članova interresorne komi- sije obezvređuju rad tog tela, koje je i uvedeno u pravni sistem radi sprečavanja isklјu- čivanja, stigmatizacije i diskriminacije dece kojoj je potrebna dodatna podrška radi uklјučivanja u društvo.
Od članova interresorne komisije, kao osoba koje neposredno trasiraju obrazovni put deteta, očekuje se ne samo odgovarajuće stručno znanje, već i odgovarajuće znanje o inkluzivnom obrazovanju, uvažavanje prava svakog deteta na obrazovanje pod jednakim uslovima i u skladu sa detetovim razvojnim mogućnostima, nediskriminativan i podržavajući odnos prema deci i poštovanje zakona.
Celovit postupak procene potreba deteta za pružanjem dodatne podrške pod- razumeva da se sposobnosti deteta ne cene izolovano od detetovog okruženja.
Dužnost je interresorne komisije da proceni ne samo individualne karakteristike i sposob- nosti deteta, već i uslove u detetovoj porodici, uslove u školi koju dete pohađa ili će pohađati i karakteristike šireg detetovog okruženja.
Angažovanju dodatnih mera podrške treba da prethodi iskorišćavanje postojećih resursa, a za to je neophodna sveobuhvatna procene postojećih, a neiskorišćenih izvora podrške za dete.
Nedostaju pripremni programi i afirmativne mere za uklјučivanje
učenika povratnika u obrazovanje
Uklјučivanje učenika povratnika u obrazovni sistem je
otežano kako zbog nedos- tatka pripremnih programa i njihovog prilagođavanja,
tako i zbog toga što je postupak prevođenja i overavanja dokumenata skup za
većinu povratnika.
Izveštaj jasno pokazuje kakvu ste budućnost deci
obezbedili,neka vam Bog bude u pomoći !
Nije dobro,da uvlačite decu u vaša sitna političarenja,takvi postupci i manipulacije sa decom se teško zaboravljaju.Ne iznosite NEISTINE !
Nije dobro,da uvlačite decu u vaša sitna političarenja,takvi postupci i manipulacije sa decom se teško zaboravljaju.Ne iznosite NEISTINE !
ZA BOLJI ŽIVOT ROMA
NA TERITORIJI CELE SRBIJE!
Dali zaista mislite da je ovaj izveštaj
izmišljen,fringiran,neistinit,ako pak mislite da je takav dementujte ili da se
organizuje TV - Radio emisija
„SUČELJAVANJA“- TEMA – vaš dosadašnji rad i budući na javnim funkcijama
-povedite koliko god hoćete članova sa vaše liste,a ja ću doći sam.
Dokaze koje ja samo prenosim su NEOBORIVI!
Dokaze koje ja samo prenosim su NEOBORIVI!
Vaš dosadašnji rad vam APSOLUTNO NEDAJE NIKAKAV
LEGITIMITET,čak naprotiv,s,toga ako vam prepustimo kreiranje politike za bolji
život na celoj teritoriji Srbije,romska zajednica će nestati u narednih 10
godina.
DELA A NE PRAZNE PRIČE!
Ovo su vaša dela, i NIKAKO NISU PRAZNE PRIČE,jer su ovo
zvaničani izveštaji koji su usvojeni u Skupštini Srbije i Skupštini AP Vojvodine.
Ne manipulišite sa javnošću !ne iznosite NEISTINE !
Ne manipulišite sa javnošću !ne iznosite NEISTINE !
VOJVODINA JE SRBIJA!
HOĆEMO REZULTATE KOJE SMO OSTVARILI U VOJVODINI DA PRESLIKAMO NA CELU SRBIJU!
Vojvodina je Srbija !Tu se slažem sa vama,ovde zaista niste
izneli neistinu,pa i red je da bar nešto kažete istinito.
Vaši rezultati su predstavljeni i usvojeni u najvišem
zakonodavnom telu Republike Srbije, i neosporivi su ! samo treba da ih
pročitate !
Takvi rezultati nesmeju da se PRESLLIKAVAJU ni na kojem delu sveta, a kamoli na celokupnoj teritoriji republike Srbije.Prestanite sa obmanam javnosti i romske zajednice !
Takvi rezultati nesmeju da se PRESLLIKAVAJU ni na kojem delu sveta, a kamoli na celokupnoj teritoriji republike Srbije.Prestanite sa obmanam javnosti i romske zajednice !
PODRŽI ONE KOJI
VREDE!
Ako vi sebe smatrate „vrednim“ i ono što ste radili to je
vaš stav,ali rezultati vašega nerada je stav državnih organa i nezavisnih
regulativnih tela Republike Srbije,to
nemožete pobiti nisakakvim NEISTINAMA.Apsolutno ste odgovorni za vaš
nerad,nebrigu,bahatost,neznanje,nehtenje,samovolju itd...
MODEL KOJI JE PREPOZNAT
NA NIVOU EVROPSKE UNIJE!
Ovo je izveštaj koji je prepoznatljiv na nivou Republike
Srbije i romske zajednice u Republici Srbiji.No da podsetim i sledeće,takođe je
prepoznatljivo i
-ZLOUPOTREBA AFIRMATIVNIH MERA PRI UPISU ROMSKE DECA NA FAKULTETE- Tekstovi u Evropskim štampanim medijima „Lažni Romi na fakultetima“ -KRŠENJE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE-izdavanje potvrda o nacionalnoj pripadnosti od strane „Kancelarije za inkluziju“ i N.S.R.N.M. takođe u Evropskim medijima,uzgred da obelodanim i vaš prekrasan nadimak koji su vam pripisali strani mediji,a to je „MAESTRO PIKASO“.Toliko oko prepoznatljivosti u Evropskoj uniji .
-ZLOUPOTREBA AFIRMATIVNIH MERA PRI UPISU ROMSKE DECA NA FAKULTETE- Tekstovi u Evropskim štampanim medijima „Lažni Romi na fakultetima“ -KRŠENJE USTAVA REPUBLIKE SRBIJE-izdavanje potvrda o nacionalnoj pripadnosti od strane „Kancelarije za inkluziju“ i N.S.R.N.M. takođe u Evropskim medijima,uzgred da obelodanim i vaš prekrasan nadimak koji su vam pripisali strani mediji,a to je „MAESTRO PIKASO“.Toliko oko prepoznatljivosti u Evropskoj uniji .
SADA JE TVOJE VREME !TI ODLUČUJEŠ !TREBA NAM VAŠA PODRŠKA
I tu se slažemo da 26.10.2014.god. su izbori za
N.S.R.N.M.Kažete ti odlučuješ ! treba nam vaša podrška ! Svakako da članovi
romske zajednice koji su upisan u poseban birački spisak odlučuju ? ali da
nebude manipulacije,podele paketa,jedne leve patike.Nadam se da sećaš „MAESTRO
PIKASO“ kakve si sve nečasne predizborne radnje radio za vreme kampanje,kada si
postao pokrajinski poslanik.Da te podsetim „MAESTRO PIKASO“ podela paketa o SO
Bačka Palanka,usmeni pritisci da neće doboti projekte,a o ovim tvoji postupcima
smo razgovarali „MAESTRO PIKASO“ ti i ja putem telefona (sećaš li se MAESTRO
PIKASO).