ŽIVOT KAO
GITARA
Noćas
uzimam svoj život u ruke,
kao da
sviram gitaru.
Nežno, što
nežnije, ću je držati,
zagrliti i
romantično na njoj svirati.
Svu prašinu
tuge sa nje ću skinuti,
jer žice
čuvaju ono što se duboko u dušu skriva,
a duga zima
hladnoćom prekriva.
Njene žice
neću jako zatezati,
niti vama
zbogom zauvek reći.
Svu bol
srca ću potražiti
i pravom
notom vas razveseliti.
Neću se u
ćošku stidljivo skrivati,
ni životnu
sinfoniju prekinuti,
već dušom je
osetiti, sva se njoj predati.
Večeras ne
želim usamljeni svirač biti,
a mekim
zvukom sve ću čaše brige razbiti,
jer
melodije gitare su priče neizrečene,
a vetar
svaku oktavu nosi preko trnja do zvezda.
Menjam svoj
svet u mesečevom sjaju,
pripijena
uz moju staru gitaru.
Notom
stvaram harmoniju čežnje,
koja nežno
dira srce svačije,
sa dur i
mol snažno život diriguje
da snovi
naši ne zaplaču u svitanje zore...M.M.
Autor:
Mirjana Magura 05.10.2014
Nema komentara:
Objavi komentar