Translate

31. 07. 2019.

„ljudi bez uspomena, i narod bez istorije“


Dunavom će opet plovit lađe
tamo, amo, kako se ko snađe
a, ja ću opet gledat u daljinu
i sve više tražiti tišinu ...
legenda Zvonko Bogdan 

"MOĆ" NE/KULTURE
„ljudi bez uspomena, i narod bez istorije“
Da, plovit će ali ne Dunavom i ne lađe već poneki „političari“, istina je da su veoma, veoma snalažljivi očas posla oni plove gde god požele i navode vodenicu na svoj mlin  „presvuku dres“ i teraj Jovo nanovo?

Izreka je veoma stara „nehvataj se u kolo kada neznaš da igraš“ ! „presvlakači dresova znaju „ sva kola ovoga sveta da igraju“.



Pojam  ljudi je davno definisan, uspomene takođe, pripadnost nekome narodu takođe.

Od svega gore navedenoga ko su „presvlakači dresova“?
Ja neznam ? ali zasigurno znam sledeće (nije da nas nema, imanas.. svakojakih, raznolikih)

Takvi znaju da naprave: prolome u dušama, da đipišu, kulturu pretvore u nekulturu, da prostitutke nazivaju starletama, da ljudima utimaju uspomene, da proganjaju pravedne, da se krste  u bazenima, da od komunista postanu vernici, da promene sistem vrednosti u sistem nevrednost, da od lopova naprave biznismena, i ko zna šta još takvi nemogu „ma kada im ja kažem to je tako“.

Vi takvi kakvi ste, ja ću vam bit kum i nazvat ću vas :
                    „ljudi bez uspomena, i narod bez istorije“

E pa kumovi moji dragi nek vam je sa srećom ...
U to ime živeli kumovi, kumice, kumići ...
Krenuli smo svak na svoju stranu
ne živi se više ko nekada
čini mi se sudbina me steže
pa se neću vratiti nikada...
legenda Zvonko Bogdan

OPRE ROMA - OPRE ROMA - OPRE ROMA !!! 
Vazdentumen! 
Achen jekh pasca  avreste !

Blog: https://romano-lil.blogspot.com


Nebojša Vladisavljević


Palestinian journalist must be allowed to call Jerusalem ‘home’, say UN experts



Palestinian journalist must be allowed to call Jerusalem ‘home’, 
                                         say UN experts

GENEVA (31 July 2019) – Two UN human rights experts have called on Israel to halt its efforts to deport the Palestinian photojournalist Mustafa Al-Nadir Iyad Al-Kharouf, and to regularize his status in Jerusalem.

During the night between 21 and 22 July, the Israeli authorities attempted to deport Mr. Al-Kharouf to Jordan, a country where he does not have residency rights. Jordan did not accept the deportation, and Mr. Al-Kharouf was returned to Israel.

“The effort by Israeli authorities to deport Mr. Al-Kharouf to Jordan, where he has never lived and does not have any legal residency rights, raises serious concerns under both international humanitarian law and international human rights law,” said Michael Lynk, Special Rapporteur on the situation of human rights in the Palestinian territory occupied since 1967.

The Fourth Geneva Convention prohibits forcible transfer and deportation of protected persons from occupied territory to the territory of any other country.  “Forcible transfer is considered a grave breach of the Geneva Convention, and is defined as a war crime and a crime against humanity by the Rome Statute,” he said.

Mr. Al-Kharouf has previously been questioned about the nature of his work as a photojournalist. His application for family unification, which would allow him to continue to live in East Jerusalem with his wife and child, was denied on the basis of secret evidence in December 2018. The Israeli authorities arrested him in January, alleging that he has been illegally residing in Israel. Since his arrest, he has been imprisoned, without charges, in Givon Prison, within Israel.

He was born in Algeria to a Palestinian father and an Algerian mother, and he has lived in East Jerusalem since the age of 12. His family's attempts over the years to regularize his status were unsuccessful due to the bureaucratic and legal obstacles related to the legal status of Palestinian Jerusalemites. In 2014 he was granted a visa on humanitarian grounds which was not renewed in 2015 for unspecified and undisclosed “security considerations”.

“The detention and deportation of Mr. Al-Kharouf directly interfere with Al-Kharouf’s legitimate exercise of rights to freedom of opinion and expression as a photojournalist,” said David Kaye, Special Rapporteur on the promotion and protection of the right to freedom of opinion and expression.

Both rapporteurs urged the Government of Israel not to deprive Mr. Al-Kharouf of his liberty arbitrarily, and to ensure that his rights to freedom of opinion and expression were protected.

Palestinians living in East Jerusalem face serious challenges to their residency in the city, with family unification and other types of permits becoming increasingly precarious. “The precedent which could be set by this case, should we see a Palestinian deported to a country where he has no ties and no legal status, on the basis of secret evidence, is highly problematic. We take this opportunity to remind the Government of Israel of its solemn obligations under international law,” the experts said.

ENDS

Mr. Michael Lynk was designated by the UN Human Rights Council in 2016 as the Special Rapporteur on the situation of human rights in the Palestinian Territory occupied since 1967. The mandate was originally established in 1993 by the then UN Commission on Human Rights. Professor Lynk is Associate Professor of Law at Western University in London, Ontario, where he teaches labour law, constitutional law and human rights law. Before becoming an academic, he practiced labour law and refugee law for a decade in Ottawa and Toronto. He also worked for the United Nations on human rights and refugee issues in Jerusalem. Mr David Kaye, Special Rapporteur onthe promotion and protection of the right to freedom of opinion and expression. 

The Special Rapporteurs are part of what is known as the Special Procedures of the Human Rights Council. Special Procedures, the largest body of independent experts in the UN Human Rights system, is the general name of the Council’s independent fact-finding and monitoring mechanisms that address either specific country situations or thematic issues in all parts of the world. Special Procedures experts work on a voluntary basis; they are not UN staff and do not receive a salary for their work. They are independent from any government or organization and serve in their individual capacity.

UN Human Rights, Country Page: Occupied Palestinian Territory and Israel

For more information and media requests, please contact Katharine Marshall (+41 (0) 22 917 9695 / kmarshall@ohchr.org).

For media inquiries related to other UN independent experts please contact
Jeremy Laurence, UN Human Rights – Media Unit (+41 22 917 9383  jlaurence@ohchr.org 

Follow news related to the UN’s independent human rights experts on Twitter @UN_SPExperts.

Concerned about the world we live in? Then STAND UP for someone’s rights today.
                                     #Standup4humanrights




Vize Rusije i Kine samo u zamenu za obilje ličnih podataka



EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Vize Rusije i Kine samo u zamenu za obilje ličnih podataka                                                         
Građane EU koji planiraju da putuju u Rusiju ili Kinu verovatno će neprijatno iznenaditi procedura za dobijanje viza tih zemalja, pošto obe od putnika traže veoma mnogo ličnih podataka. Od tražioca vize se zahteva da odgovori na pitanja o približnoj visini godišnjih prihoda, o sadašnjim i bivšim poslodavcima, pa čak i o deci i roditeljima, uključujući i njihovo zaposlenje i eventualno vreme i mesto smrti.

Drugim rečima, od putnika se zahteva da u aplikaciji za vizu za Rusiju ili Kinu odgovori na pitanja koja se tiču ličnih podataka čitavog niza drugih osoba.

Tražioci ruske vize moraju da nabroje vladine ili nevladine organizacije za koje su radili i da odgovore na pitanje da li su ikada bili deo terorističke organizacije ili osumnjičeni za ratne zločine, piše Euractiv.com.

Tu je i pitanje da li se tražilac vize ikada javno izjašnjavao za rušenje ustavnog poretka ili teritorijalnog suvereniteta Ruske Federacije. Ako ima nalog na nekoj od društvenih mreža, putnik je dužan i to da da prijavi.

U načelu, procedura izdavanja ruske vize daleko je više usredsređena na politička pitanja od procedure za kinesku vizu. Ipak tu su i pitanja o zloupotrebi droga i o stepenu poznavanja ruskog jezika.

Pitanje koje predstavlja poseban izazov je zahtev da se navedu sve zemlje u koje je tražilac vize putovao u poslednjih deset godina. U postupku za dobijanje kineske vize taj zahtev je uži i odnosi se na poslednjih pet godina.

U oba postupka putnik mora da pruži informacije o godišnjem prihodu. Ipak, Rusija je znatno više zainteresovana za finansijsku situaciju potencijalnog gosta, pa i za to koliko planira da potroši tokom putovanja, i posebno koliko će potrošiti na smeštaj i ishranu.

Formular za dobijanje vize može se ispuniti na posebnom sajtu konzularnog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije. Kina od novembra 2018. godine primenjuje sličan sistem za zemlje EU.

Među prvim zemljama u kojima je u decembru proradio novi kineski sistem za viznu aplikaciju bile su Velika Britanija, Švedska i Češka Republika. Prethodnih godina, tražioci vize popunjavali su formular na četiri strane, ali taj upitnik od decembra ima 13 stranica, sa mnogo više detaljnih pitanja.

Sistemu se trenutno može pristupiti u 17 evropskih zemalja. Prema navodima Centra za viznu aplikaciju, cilj je da se tražiocima kineske vize ponudi najpraktičnija i najbrža usluga.

Neki potpuno novi delovi aplikacije odnose se na eventualnu rodbinu u Kini i na to kako će putovanje biti finansirano. Tražilac vize mora da pruži iscrpnu informaciju o osobi koja snosi troškove puta i o fizičkom ili pravnom licu koje ga je pozvalo u Kinu.

U poređenju sa ruskim formularom, Kina je zainteresovanija za pitanja poput obrazovanja. Pored toga, Kina zahteva i opis rasporeda celog putovanja, uključujući i broj leta kojim putnik stiže u Kinu.

Jedan portparol Evropske komisije rekao je za Euractiv da EU sa Kinom pregovara o jednostavnijem sistemu izdavanja viza za kraći boravak. On je dodao da se u tom  kontekstu pregovara i o zahtevima kineske strane u procesu izdavanja viza.

Portparol je, međutim, dodao da su sadržaj aplikacije za vize i vrsta informacija koje se traže u nadležnosti vlasti zemlje domaćina.

Izvor: EURACTIV.com
Foto: Pixabay


Većina građana Srbije ne može da otputuje nedelju dana na odmor



EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
Twitter:http://twitter.com/#!/EurActivRS
Većina građana Srbije ne može da otputuje nedelju dana na odmor                                                                      
Procenjuje se da 57% populacije Srbije stare 16 i više godina ne može sebi da priušti da otputuje nedelju dana godišnje na odmor dok je u EU taj udeo 28%, objavila je 31. jula Evropska statistička služba.

Kako je naveo Eurostat, 56,9% populacije Srbije i po 61% Turske i Severne Makedonije u 2017. nije moglo sebi da priušti sedam dana odmora van kuće.

Prema podacima za 2018, među članicama EU najviše ljudi koji nisu mogli da otputuju nedelju dana na odmor bilo je u Rumuniji (59%) i u Grčkoj, Hrvatskoj, Grčkoj i Kipru (51%), pri čemu su podaci za poslednje dve privremeni.

S druge strane, najmanji udeo građana koji ne mogu da otputuju na odomor bio je u Luksemburgu (11%, prema podacima za 2017.) i Švedskoj, nepunih 10%.

U 2013. je udeo populacije EU koja ne može da provede nedelju dana godišnjeg odmora van kuće bio osetno veći - 39,5%.

Eurostat je naveo da je za poslednjih pet godina najveći pad udela ljudi koji sebi ne mogu da priušte putovanje na jednonedeljni odmor zabeležen u Bugarskoj - za 36 procentnih poena, na 30,5% u 2018, i Poljskoj - za 26 procentnih poena, na 35%.

Grčka je jedina članica EU u kojoj je taj udeo povećan između 2013. i 2018, za dva procentna poena, na 51%.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta



prioritet odnosi Srbije i Kosova



EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;

Kandidat za ambasadora SAD kaže da su prioritet odnosi Srbije i                                                           Kosova                                                                                                      
Kandidat za novog ambasadora SAD u Srbiji Entoni Godfri izjavio je da će njegov prioritet biti normalizacija odnosa Beograda i Prištine i pronalazak trajnog i održivog rešenja. Američki diplomata koji je zamenik ambasadora u Moskvi, rekao je pred Odborom za spoljne poslove u Senatu, da je svestan "malignog uticaja Rusije" i istakao da je u strateškom interesu SAD da podrže Srbiju na evropskom putu.

"Srbija je politički i ekonomski lider i ima ključnu ulogu u regionalnoj stabilnosti. U strateškom je interesu SAD da se Srbija razvije u modernu, demokratsku i evropsku državu i podržavamo njenu integraciju u EU. Srbija je na prekretnici i lideri moraju da sprovedu reforme kako bi zemlja napredovala ka EU", rekao je Godfri u uvodnoj reči na pretresu u Senatu.​

Američki diplomata o čijoj nominaciji treba da glasa Senat u punom sastavu, kazao je da je najvažnija regionalna stabilnost i da Srbija mora da normalizuje odnose sa Kosovom kako bi napredovala ka EU, preneo je Glas Amerike.

Godfri je rekao da će njegov prioritet, ako bude potvrđen kao ambasador, biti normalizacija odnosa Beograda i Prištine i da će ohrabrivati obe strane da se vrate za pregovarački sto.

"Radimo na tome u Beogradu, Prištini, Vašingtonu i Briselu, da nađemo način da Srbija i Kosovo dođu do rešenja, da odstupe od kontraproduktivnih koraka kojima obe strane pribegavaju. Obema stranama je potrebno da krenu napred, a naš posao je da to omogućimo", rekao je Godfri odgovarajući na pitanje šta se može učiniti da Srbija i Kosovo dođu do rešenja.

On je rekao da je posle diplomatske službe u Moskvi, "u potpunosti svestan agresivnog ponašanja Rusije, malignog uticaja i kampanje dezinformacija koju vodi u Evropi" i da SAD ulažu veliki napor da se tome suprotstave.

Kandidat za novog američkog ambasadora u Srbiji je rekao da je cilj SAD na Zapadnom Balkanu suprotan ciljevima Rusije, ali saglasan sa ciljem Srbije da se integriše na Zapad, te da će ohrabriti Srbiju da napreduje ka Zapadu, što uključuje i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

Američki diplomata dodao je i da će, ako bude izabran, raditi na poboljšanju odnosa Srbije sa BiH, Crnom Gorom i Hrvatskom.

Entoni Godfri istakao je da će nastaviti da pritiska Vladu Srbije da se završi istraga o ubistvu braće Bitići 1991. godine i da će učiniti sve da odgovorni budu privedeni pravdi, bez obzira na položaj i rang.

On je ocenio da su demokratija i vladavina prava važan element delovanja SAD u Srbiji i da želi da promoviše i brani demokratske vrednosti.

"Nasilje nad novinarima i pretnje nasiljem novinarima u Srbiji povećavaju autocenzuru i sprečavaju mogućnost novinara da objektivno informišu javnost", rekao je Godfri i dodao da će se, ako bude imenovan, truditi da pomogne srpskim partnerima da ojačaju demokratske institucije, štite prava manjinskih zajednica, da se bore protiv korupcije i da povećaju medijske slobode.

 Na pretresu pred Odborom za spoljne poslove Senata Godfri je rekao da će raditi na značajnim američkim investicijama u Srbiji, koje su za sada otvorile 20.000 radnih mesta od 2000. godine.
On je ocenio da će jačanje vladavine prava omogućiti Srbiji da dalje privlači investicije i zaustavi emigraciju mladih i obrazovanih.

"Srbija je učinila velike korake da reformiše svoju ekonomiju, ali mora da smanji birokratske prepreke i da se bori protiv posledica korupcije da bi bila privlačnija za poslovanje", upozorio je Godfri.

Naveo je da je Srbija važan partner u vojnim odnosima kao i u misijama za održavanje mira, a da je saradnja Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja jedna od najuspešnijih u Evropi.

Godfri je zaključio da je istorija odnosa SAD i Srbije duga i komplikovana, od saveznika u oba svetska rata do teških vremena iz devedesetih godina prošlog veka.

Entoni Godfri trenutno služi kao zamenik ambasadora SAD u Moskvi, a iza sebe ima skoro 40 godina službe u američkoj Mornarici i diplomatiji.

Prethodno je bio direktor Kancelarije za Irak u Birou za bliskoistočna pitanja Stejt departmenta i ministar savetnik za politička pitanja u ambasadi SAD u Bagdadu.

Tokom diplomatske karijere bio je zamenik ambasadora u Jermeniji, a službovao je i u ambasadama u Zagrebu, Dablinu i Minsku. Diplomirao je na Univerzitetu Kalifornija i govori ruski, turski i kako kaže "srpsko-hrvatski jezik".

Izvor: Beta


30. 07. 2019.

Nova predsednica EK: Hrvatska uspešna priča EU i model za druge zemlje


EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
                           Nova predsednica EK: 
             Hrvatska uspešna priča EU i model za druge zemlje                                                                                      
Nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je 30. jula u Zagrebu da je Hrvatska izuzetno uspešna evropska priča i model za mnoge zemlje. Ona je kao jedan od ciljeva njenog mandata izdvojila smanjenje razlika koje postoje među članicama EU. Hrvatska će biti naredna predsedavajuća EU.

"Hrvatska je najmlađa članica EU i početkom 2020. preuzimate predsedavanje EU što pokazuje da je Hrvatska vrlo uspešna priča EU. Vi ste model mnogim drugim zemljama", rekla je Fon der Lajen u zajedničkom obraćanju novinarima s hrvatskim premijerom Andrejem Plenkovićem.

Ona je posebno zahvalila Plenkoviću, jer je podržao njen izbor za predsednicu EK.

Fon der Lajen je ponovila da je jedan od ciljeva njenog mandata smanjenje razlika koje postoje među pojedinim zemljama EU, uz ocenu da je moguće uspeti samo kroz jedinstvo.

"Moji politički ciljevi su uravnotežiti istok i zapad, uravnotežiti sever i jug, uravnotežiti manje i veće članice, stare i nove", dodala je nova predsednica EK.

Kao neke od velikih tema mandata, ona istakla je demografiju, inovaciju i digitalizaciju.

Hrvatski premijer izrazio je zadovoljstvo izborom Fon der Lajen za predsednicu EK, ali i njenim dolaskom u Hrvatsku.

On je podsetio da Hrvatsku kao najmlađu članicu EU po stažu već od 1. januara čeka predsedavanje EU.

"Daćemo doprinos usvajanju višegodišnjeg finansijskog okvira za razdoblje 2012-2027. koji će jasno odrediti političke prioritete i delovanje EU u idućim godinama", dodao je premijer.

On je rekao da će susret iskoristiti da predstavi specifičnosti koje su za Hrvatsku važne i dodao da njegova zemlja "hvata korak" sa članicama da bi došla na nivo onih razvijenih u okviru EU.

Plenković je istakao da je njegova vlada "izrazito proevropski orjentisana" i da će na sastanku izraziti svoje ambicije za ulazak u Šengenski prostor i zonu evra. On je rekao da će takođe predstaviti ideju da se za vreme hrvatskog predsedavanja u maju, u evropskoj nedelji, održi sastanak na vrhu EU i država jugoistočne Evrope.

Uoči dolaska nove predsednice EK u Zagreb hrvatski zvaničnici su isticali da je njena poseta izuzetno značajna zbog percepcije javnosti o težini Hrvatske kao najnovije članice EU koja će u prvih šest meseci 2020. godine predsedavati EU.

Novi ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je da njena poseta takođe izraz poštovanja prema premijeru Plenkoviću, koji je bio pregovarač Evropske narodne partije, iz koje dolazi i nova predsednica EK, o vodećim pozicijama EU.

Izvor: Beta
Foto: Be




Čovečanstvo već potrošilo resurse planete za ovu godinu


EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; e-mail:redakcija@euractiv.rs; web: http://www.euractiv.rs;
 Čovečanstvo već potrošilo resurse planete za ovu godinu                                                           
Čovečanstvo od 29. jula živi na kredit jer je već potrošilo prirodna bogatstva koja planeta ima na raspolaganju za 2019, najranije do sada i dva meseca ranije nego pre 20 godina, prema računici Mreže za globalni ekološki otisak (GFN). Posledice preterane potrošnje resursa vide se u krčenju šuma, eroziji tla, gubicima u biodiverzitetu, većoj emisiji CO2, što pak za posledicu ima promene klime i sve češče ekstremne vremenske prilike.

"Čovečanstvo trenutno koristi resurse planete 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema", navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.

Organizacija je upozorila da čovečanstvo nagriza prirodni kapital svoje planete, čime smanjuje njen budući kapacitet da se regeneriše.

U tome se pokazuju velike razlike po zemljama. Katar je iskoristio svoja raspoloživa sredstva posle samo 42 dana, dok je Indonezija potrošila sredstva raspoloživa za jednu godinu za 342 dana, saopštio je Svetski fond za prirodu (WWF) koji je povezan sa Mrežom za globalni ekološki otisak.

"Kada bi svi ljudi živeli kao Francuzi, bilo bi potrebno 2,17 planeta, a pet planeta kada bi svi živeli kao Amerikanci", naveo je Fond, preno je AFP.

Da bi se uskladili sa raspoloživim resursima, do 31. decembra svake godine glavna akcija treba da se usmeri na emisje gasova sa efektom staklene bašte koji sami posebi predstavljaju 60% ljudskog ekološkog otiska na planeti, naveo je WWF.

"Smanjivanjem emisije ugljen dioksida za 50% mogli bi da dobijemo 93 dana u godini, odnosno da pomerimo dan kada istrošimo raspoložive resurse za tu godinu do oktobra", navela je ta nevladina organizacija.

Kada bi prepolovili konzumiranje životinjskih proteina, mogli bi taj datum da pomerimo za još 15 dana godišnje, a kada bi prepolovili rasipanje hrane, mogli bi da dobijemo još deset dana, naveo je WWF.

Svako može da izračuna svoj ekološki otisak na http://www.footprintcalculator.org

Izvor: GFN
Foto: GFN








Velika krađa na tenderima - milijarde evra završe u poreskim rajevima



Velika krađa na tenderima - milijarde evra završe u poreskim                                                  rajevima                                                                                                                            
Iako su Evropsku komisiju Žan-Kloda Junkera pogodili skandali Luksliks i Panamski dokumenti, to nije donelo nikakvo dobro rešenje za problem pranja novca. U poslednjih desetak godina 56 milijardi evra sa javnih tendera širom Evrope otišlo je u poreske rajeve i zbog toga niko ništa nije preduzeo, upozorava u autorskom tekstu za EUObzerver šef Poljskog ekonomskog instituta Pjotr Arak.

Kompanije čija su sedišta u poreskim rajevima dobiju 5% vrednosti javnih tendera u članicama EU, pokazalo je istraživanje koje su zajedno uradili konsultantska kompanija Datlab i istraživači sa Univerziteta Kembridž.

Oni su utvrdili da je oko 10.000 isporučilaca vladama širom EU u suvlasništvu zemalja poput Bermuda ili Kajmanskih ostrva. Te zemlje zvanično su na crnim ili sivim EU listama poreskih rajeva.

Takođe veliki deo tih kompanija ima sedišta u veoma konkurentnim po poreskoj politici Švajcarskoj i Lihtenštajnu.

Takve kompanije dobile su javne tendere vredne oko 56 milijardi evra u poslednjih 12 godina i gotovo su udvostručile svoj udeo na tržištu za deset godina.

Velika Britanija, Španija, Poljska, Estonija, Portugalija i Holandija zemlje su sa najvećim udelom isporučilaca iz poreskh rajeva.

Razlike među zemljama su velike. U proseku 5,5% vrednosti vladinih porudžbina dobiju kompanije iz poreskih rajeva. U Poljskoj na svakih milion evra vrednosti javne nabavke kompanije iz poreskih rajeva dobiju 62.000 evra (6,2%).

Još veći procenat se beleži u Češkoj (6,8%), Španiji (7,3%), Portugaliji (7,6%) i Britaniji (13,4%).

Gledano prema ukupnom broju tendera koji dobiju kompanije iz poreskih rajeva, situacija u centralnoj i istočnoj Evropi je još gora. Taj prosek je na nivou EU 4,7%, u Poljskoj 9 a u Litvaniji gotovo 11%.

Da li je to loše?

Učešće kompanija iz poreskih rajeva na tenderima ne mora nužno da bude loše, navodi u autorskom tekstu prvi čovek tink-tenka iz Varšave.

Međutim, dodeljivanjem tendera npr. iz Španije kompaniji sa sedištem na Kajmanskim ostrvima stvaraju se dva rizika.

Prvo, Španija može da izgubi novac zbog izbegavanja poreza jer se profiti izmeštaju na Kajmanska ostrva umesto da se pravilno oporezuju u zemlji u kojoj su napravljeni.

Drugo, zbog namerne netransparentnosti osnivanja kompanija u poreskim rajevima, pri dodeli ugovora o javnim nabavkama može da postoji sukob interesa.

Arak navodi primer iz Češke gde je ministar infrastrukture dodelio tender građevinskoj kompaniji s kojom je imao tajne finansijske veze. Kako je istakao, niko ne želi da se to desi sa novcem poreskih obveznika.

Kako poreski rajevi rade?

Jedan od primarnih metoda rada poreskih rajeva je prebacivanje profita. Zbog toga se multinacionalne kompanije registruju u poreskim jurisdikcijama sa malim porezima na dobit i zatim tu knjiže svoje profite umesto u zemlji u kojoj zapravo prodaju robu ili usluge.

To rade kompanije poput Gugla i Fejsbuka kako bi smanjile globalni porez na dobit.

Jedno od mogućih rešenja problema je unilateralni porez na prihode multinacionalnih kompanija, uzimajući u obzir lokalne troškove, investicije i izvoz.

Druga mogućnost je da se zahteva puna transparentnost pogodnosti poreskih rajeva. Vlade EU, smatra Arak, mogu da izvrše snažan pritisak na mnoge poreske rajeve da se povinuju pravilima.

Brojni poreski rajevi, poput Kajmanskih ostrva i Bermuda, britanske su prekomorske teritorije i to vladi u Londonu daje značajan uticaj.

Evropska komisija hvalila se da je od početka mandata eliminisala 123 trgovinske barijere i time omogućila povećanje izvoza u 2018. za više od šest milijardi evra.

S druge strane, Evropa i dalje gubi stotine milijardi evra zbog neefikasne primene međunarodnih poreskih sporazuma.

Javne nabavke su idealno mesto odakle vlade mogu da počnu borbu protiv zloupotrebe poreskih rajeva. One ne samo da imaju dodatnu motivaciju u vidu opasnosti od sukoba interesa, već i kao kupac imaju veliku moć.

Možda će se nova Komisija sa Ursulom fon der Lajen na čelu više angažovati.

Naime, vlade ili nisu svesne da mogu da zabrane kompanijama registrovanim u poreskim rajevima da učestvuju na tenderima ili "zatvaraju oči" pred tom praksom.

"Možemo da ograničimo konkurenciju onih koji daju poreske olakšice i to je dobar prvi korak u pravoj borbi protiv poreskih rajeva i pranja novca", zaključio je u autorskom tekstu Arak.

















Kačinjski najavio povlačenje



EurActiv Srbija;Adresa: Dečanska 8 / III sprat,11000 Beograd, Srbija;Telefon: 0113602 433,011 3602 435; Faks:011 3620 607; ; e-mail:redakcija@euractiv.rs
               
                           Kačinjski najavio povlačenje                                                    
Lider poljske partije desnog centra Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski rekao je da planira da se povuče i napravi mesto za novog vođu stranke 2023. Pravo i pravda je na vlasti u Poljskoj od 2015. godine.

Kačinjski (70) nije u vladi već je "samo" poslanik ali je najmoćniji političar koji kreira politiku nacije.

On je na događaju u okviru kampanje "Porodični piknik" rekao: "Za četiri godine neko drugi biće na mom mestu jer sam ja u određenim godinama", prenela je agencija AP.

Za vreme Prava i pravde poljska vlada je uvela izdašne beneficije za porodicu koje su popularne među građanima i donele su partiji široku podršku birača.

Partija Pravo i pravda takođe je preuzela kontrolu nad pravosuđem, zbog čega se Varšava našla na meti oštrih kritika EU.

Brisel smatra da su vladavina prava i demokratske vrednosti u Poljskoj u opasnosti.

Kačinjski međutim odbacuje sve optužbe, pored ostalog da je diktator.

"Da je ovo diktatura, ne bi bilo opozicije" i javne kritike partije, rekao je Kačinjski u selu Kuči-Kolonija.

"Mi smo ostrvo slobode u Evropi", istakao je Kačinjski.

Poljska vlada takođe kritikuje EU i želi veću moć u odlučivanju u Briselu.

Kačinjski i njegov pokojni brat blizanac Leh bili su aktivni u pokretu Solidarnost osamdesetih godina. Kasnije su bili osnivači i lideri Prava i pravde. U 2006-07. držali su vodeće pozicije u zemlji - Leh je bio predsednik a Jaroslav premijer do 2007.

Leh Kačinjski je poginuo u avionskoj nesreći 2010. i Jaroslav od tada, u znak žalosti, uvek nosi crno odelo i kravatu.

Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP