Prihodi lokala sve
manji, fiskalni deficit Srbije sve veći
Istraživanje pokazuje da prihodi lokalnih samouprava u
Srbiji i Vojvodini beleže značajan pad poslednjih godina, i znatno su niži od
lokalnih prihoda u 28 država Evropske unije, rekao je 23. septembra Danijel
Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Dašić je rekao da evropske
države teže fiskalnoj decentralizaciji i da je lokalnim vlastima u članicama EU
tokom prošle godine u proseku pripala gotovo trećina ukupnih budžetskih
prihoda. On je rekao da bi razloge za fiskalni deficit u Srbiji trebalo tražiti
u sve većim rashodima na centralnom nivou i dugovima javnih preduzeća a ne na
lokalnom nivou.
"Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva
finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji su
2012. godine bili 17,7%, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih
budžetskih prohoda", rekao je Dašić agenciji Beta.
Za razliku od Srbije, dodao je Dašić, evropske države
teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije
lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.
"U 28 država Evropske unije lokalnom nivou vlasti je
tokom prošle godine u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih
prihoda", naglasio je Dašić.
On je istakao da Finska, Danska i Švedska, koje spadaju u
države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro
polovinu ukupnih javnih sredstava.
"U prvih deset zemalja koje za potrebe
"lokala" izdvajaju više od 30% ukupnih budžetskih prihoda u državi
nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija i
Hrvatska", rekao je Dašić.
Prema Dašićevim rečima, Evropskom poveljom o lokalnoj
samoupravi ratifikovanom 2007. godine, Srbija se obavezala da primeni pravila
koja garantuju "političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost
lokalnih vlasti".
"Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će,
međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, jer će izmenom zakona umesto
dosadašnjih 80% prihoda od poreza na zarade dobijati 66, odnosno 74% ili 77%, u
zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima", izjavio je
Dašić.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije, kao predlagač
izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, ovakvo prebacivanje poreskih
prihoda u republičku kasu obrazlaže time da je zbog dosadašnje
"darežljivosti prema lokalnom nivou" rastao godišnji fiskalni
deficit.
"Postavlja se pitanje kako je moguće da su
'rasipnici na lokalu' dobili 6 procentnih poena manje nego 2012. godine, a da
je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit imao konstantni rast? To nije
logično", dodao je Dašić.
On je istakao da bi razlog za fiskalni deficit trebalo
potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou ili u podatku da je dug
samo jednog javnog preduzeća – EPS-a, od 2012. do danas porastao sa 600 miliona
evra na skoro 1,2 milijarde.
"Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje
godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou",
podvukao je Dašić.
Istraživanje koje je sprovela Nacionalna koalicija za
decentralizaciju zasnovano je na podacima Ministarstva finansija Srbije i
statističke službe Evropske unije Eurostat.
Nema komentara:
Objavi komentar