Душко *Рајко* Стојаноски
Душко *Рајко* Стојаноски,
Сам у своју собу некуд занесен
Тразим твој лик на зиду
Ни прољеќе, лјето и јесен
Не избриса бол у мом виду
Плавичаст дим од цигарете
Кријем сузе, боли и туге
Била си лјепа део варијете
Била си моја, за ме нема друге
Ноќ дуга, полако хоче да ме гушка
Неспавам, надам се твом лику
У сновима мојим, ти ме напушташ
У алкохол тражим нову прилику
Не дам ником да помене твоје име
Иако си отшла, лик ме греје ове зиме
На прољеќу теби се надам
Мораш мени доќи, собом да владам




Nema komentara:
Objavi komentar