Ljiljana Božić
DRUGA OBALA
Kažeš da smirim se,
da razmislim i vratim se,
što dalje plivam,
dalje sam od obale,
da mi nigde neće
biti bolje...
Ja tebi odgovaram,
da znam da plivam
i da nema veze,
što sam sve dalje
od tvoje obale,
sa strane druge
isto postoje,
što dalje plivam
ja sam bliže,
neke druge,
neistražene.
Srce je moje radoznalo,
a hoće i da bude srećno
i da usrećuje,
voli da istražuje,
da uporedjuje,
hoće da bude sigurno
da ono što izabere,
bude ono najbolje,
za njega i mene.
Ne postoje vode,
koje nemaju
i druge obale
i skoro svaka,
ostrvo ima,
ako se umorim od plivanja,
na nekom ostrvu,
zastaću, odmoriću,
malo istraživaću,
ako mi se ne svidi,
put nastaviću.
Plivaću,
sve dok ne nadjem
svoju obalu,
koju sam videla
u snovima,
u meni snage ima,
da preplivam tri okeana,
kad krenem,
nema odustajanja.
Tvoja mi obala
ne prija,
loša joj je klima,
stalno osećam bol
u grudima,
što preti,
da me uništi,
a meni se i voli i žvi.
Ne odgovaraj me,
srce je moje,
odluku donelo,
iz grudi je krenulo,
pre mene,
žuri mu se da stigne,
do neke obale nove
i ja tu,
ništa ne mogu,
osim,
da krenem za njim.
LJ.B.
Nema komentara:
Objavi komentar