Ana Ivan Žigić
JOŠ JEDNO SEĆANJE (Ana Ivan Žigić)-mom tati Ivanu
Ispod perjanog jastuka
skrivene pesme,
u njima zapisane
sve tajne,želje,
devojački nemiri sliveni
u slatku letnju kišu
koja omekša,preobrazi
i najtvrđa srca.
Te oči ,žeravice
kao tečna vatra rasule su
listove,moju mladost
sa osmehom koji je visio
kao slomljeno krilo ptice.
Stisnula sam vilice
da ne izlete gorke reči,
krv je tukla
kao konji u trku,
stajala sam nepomično
kao gušter na kamenu,
plakala,
oči su mi pocrvenele
kao sirovo meso
a srce teško
kao čamac pun vode.
Smirivale su me reči
milovale njegove plave oči,
govorio je:“Piši,o svemu piši
Bog te gleda i pazi,
ti si najlepše cveće
u njegovoj bašti!“
Ana Ivan Žigić
Nema komentara:
Objavi komentar