Ljiljana Lukić Tatić
P R I R O D A
Koliko sam puta
ostala bez daha
kad ta umetnica
majka,
zakači oblak
do oblaka........
Kad livadom razastre
cvet do cveta,
zamiriše
jasminom ikrinom....
Čarobnim bojama
daruje buđenje
proleća,leta
jeseni i zime,
oboji jutarnja svitanja
i sumrake,
našara leptiru krila
i zapeva grlom slavuja.
Koliko puta sam
bez daha ostala
dok sam slušala
huk vodopada,
pobesnelo more
kako peni usred bure,
vetar kako diše ili
gledala bistrinu
čistog izvora i u njemu
pastrmku kako pliva.....
Noć sjajnu zvezdama
zasejanu,ravnicu moju
Sremačku,žutim klasjem
napupelu............
Koliko sam puta
ostala bez daha
gledajući usred leta
vrhove planinske
snegom pokrivene,
gledajući šume reke
i doline i život što teče
kao krv što nam teče
kroz vene........
Znate li kako je
toj umetnici,čarobnici
majci što rađa život
sred pustinje ime
i niko je nikad nadmašio
nije i neće,
od majke prirode
nema umetnice veće.
Samo još da ljudi
znaju tu lepotu
to bogatstvo da neguju
da čuvaju..........
Koliko bi mi još trebalo
olovke i papir,
koliko znanja i koliko
dana bih vam sve
lepote njene opisala.
ali evo danas stižem
do kraja a na kraju
hoću samo da vas
zamolim sve:
Čuvajte je,ona nam je
život dala.
Ljiljana Lukić Milica Tatic
Nema komentara:
Objavi komentar