Srbiji preti ponovno zatvaranje u balkanski tor

Srbiji preti ponovno zatvaranje u balkanski tor

Može li se vratiti slika redova za vize pred ambasadama evropskih zemalja, za koju su građani Srbije bili uvereni da je prošlost nakon ukidanja viza za zemlje EU 2009. godine?

Premijer Srbije Ivica Dačić je potvrdio da je takva opasnost realna nakon 9. januara kada stupa na snagu odluka Evropskog parlamenta o mehanizmu privremenog uvodjenja viza za zemlje iz kojih dolazi veliki broj azilanata. Iz Srbije veliki broj, uglavnom Roma i Albanaca sa juga Srbije, odlazi u zemlje Evropske unije u kojima sve dok se ne donose odluka o zahtevu za azil, dobijaju visoke naknade.

Premijer Ivica Dačić je na pitanje dopisnice našeg Radija Novke Ilić šta Vlada čini da predupredi odluke o suspenziji viznog režima, najpre rekao:

„Sedam zemalja je već najavilo nezvanično da bi mogli to da iniciraju. Mi imamo veliki problem, treba da učinimo sve ali ne znamo šta je to sve. Mi ćemo pojačati kontrolu na graničnim prelazima. Problem je što mi neznamo ni koji su ljudi zato što nam strane zemlje ne daju te podatke jer to spada u dome ljduskih prava. Mi se borimo protiv nepoznatog protivnika.“

Tanja Fajon, poslanica Evropskog parlamenta koja je bila izvestilac za problem viza, kaže za naš program da ta opasnost postoji iako za sada nema takvih zahteva iz zemalja u kojima je veliki broj azilanata iz Srbije poput Nemačke, Švedske i Holandije.

„Odluka je moguća vrlo brzo, postupak je vrlo kratak. Ako neka zemlja Unije kaže da je situacija vanredna, onda će Komisija proveriti i odluka će se doneti za 3-4 nedelje“, kaže Tanja Fajon, dodajući da se boji da bi neka zemlja uvela vizni režim iz političkih razloga.

Fajon navodi da su neke zemlje, poput Nemačke, već skratile postupak odluke po zahtevu azilanata i da se nada da će to rezltirati smanjenjem dolaska azilanata. Ona kaže da se nada da Srbiji ipak neće biti uveden vizni režim.

Srbija je u avgistu i septembru bila na prvom mestu po broju zahteva svojih građana za azil u Nemačkoj, saopštio je nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Preko 1500 gradjana Srbije samo u septembru je otišlo u Nemačku i podnelo zahtev. Svakog meseca se taj broj povećavao.

Ono što Srbija može relativno brzo da uradi, a to je da prekine kanale kojima kriminalci organizuju odlazak lažnih azilanata u evropske zemlje.

Na takve kanale koji su postali unosan biznis upozorio je Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji:

„Mi smo razradili zajedno sa srpskom Vladom akcioni plan. Problem je takođe u tome da su uključeni u ove poslove kriminalci. Oni ohrabruju ljude da idu nelegalno u zemlje EU i sa ovim fenomenom treba da se zajedno suočavamo“, naveo je Devenport.

Ivica Dačić je o tim kriminalnim kanalima rekao:

„Očigledno da postoje određene organizacije koje se time bave. Mi smo tražili od Evropola da nam da podatke o svemu tome, međutim nismo nikada dobili ni jednu informaciju ni sa jednim imenom ni prezimenom ljudi koji su umešani. To su samo preptostavke koje nismo mogli da materijalizujemo dokaza.“

Jedino pravo rešenje velikog broja azilanata, rešenje na dugi rok, je poboljšanje životnih uslova socijalnih grupa koje iz ekonomskog razloga traže azil u bogatijim zemljama, a to su pretežno Romi i Albanci sa juga Srbije, kaže Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organzacije Grupa 484. koja se bavi problemima migranata.

„Državljani Republike Srbije odlaze u one zemlje Evropske unije koje daju izuzetno visoke naknade za vreme trajanja tražene procedure. Kada takvu mogućnost iskoriste, vrate se u Srbiju i taj novac potroše ovde. Republika Srbija sprovodi jednu uredbu - da na osnovu diskrecione procene pripadnika Granične policije Republike Srbije da li određena osoba može napustiti Republiku Srbiju ili ne. Ta uredba naprosto ne može ni da funkcioniše. Vi imate mogućnost da Srbiju napustite kroz više različitih pravaca, između ostalog možete i sa ličnom kartom preći u BiH pa odatle nastaviti dalje svoj put“, kaže Petronijević.

Na priliv azilanata iz Srbije upozorava se već duže vreme. Još 2012. je bilo reči o mogućem ponovnom uvodjenju viza za Srbiju.

Da li odgovorni nisu ozbiljno shvatili ta upozorenja ili su imali preča posla očekujući da same zemlje EU preduzmu nešto, pitanje je koje će, ako zaista takva odluka bude doneta, biti postavljeno u mnogo oštrijoj formi nego što se to sada čini.

Tek, Srbiji preti ponovno zatvaranje u balkanski tor a kakve to posledice dugoročno donosi za društvo koje je već klaustrofobično, to je već poznato iz doskorašnjeg iskustva.

Radio Slobodna Evropa

slobodnaevropa.org