EU traži jasna pravila za finansiranje medija

EU traži jasna pravila za finansiranje medija  

                                     

Srbija treba da reguliše finansiranje medija kako bi se zaustavilo narušavanje konkurencije na tržištu, rečeno je 22. novembra na konferenciji o medijima na jezicima manjina u Novom Sadu. Međutim, sadržaji na manjinskim jezicima su od javnog interesa pa je njihovo finansiranje državnim novcem dozvoljeno i propisima EU, rekao je Luka Bjankoni iz Delegacije EU u Srbiji. On je istakao značaj Radio televizije Vojvodine za informisanje na jezicima manjina. Državna sekretarka Ministarstva kulture i informisanja Gordana Predić ukazala je da je Vojvodina dobar primer pozitivne diskriminacije pri finansiranju manjinskih medija, dok su predstavnici pokrajinskih institucija ukazali da novca za ovakve programe nema dovoljno.

Na Drugoj regionalnoj konferenciji o medijima na jezicima nacionalnih manjina šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni (Luca Bianconi) rekao je da EU traži regulisanje finansiranja medija, kako privatne kuće ne bi bile u lošijem položaju od državnih.

"Programi na manjinskim jezicima su po svojoj prirodi od javnog značaja i njihovo finansiranje iz javnih izvora je neophodnost, ali istovremeno ga treba uskladiti s propisima o državnoj pomoći koji su na snazi u EU", kazao je Bjankoni.

Naveo je da deo rešenja problema finansija u manjinskim medijima leži i u projektnom finansiranju, što je ekonomski održivije nego pokrivanje tekućih troškova cele radio i TV stanice ili štampe.

On je naglasio da će Saveti za nacionalne manjine igrati ključnu ulogu u procesu modernizacije medija namenjenih nacionalnim manjinama, i imati obavezu da osiguraju uredničku i finansijsku nezavisnost kao preduslov za demokratski razvoj društva.

Bjankoni je finansijsku i uredničku stabilnost i nezavisnost Radio-televizije Vojvodine (RTV) kao ključni element u oblasti medija i informisanja na jezicima manjina.

"Drugi kanal RTV je u potpunosti posvećen emitovanju programa na jezicima osam manjina, to dostigniće je jedinstveno u Evropi i mora se sačuvati. Mora biti pronađeno prelazno rešenje za finansiranje RTV, da bi ova kuća nastavila svoju misiju dok se ne nađe dugoročno rešenje za oba javna servisa", kazao je Bjankoni.

On je pozvao RTS da poput RTV-a preuzme ulogu u emitovanju na manjinskom jezicima van Vojvodine.

Sekulić: Država nema monopol nad javnim interesima

Slične stavove izneo je i predsednik Asocijacije medija (ASMEDI) Zoran Sekulić, navodeći da u registru medija u Srbiji ima 1.300 medija, od čega je 79 javnih preduzeća koje finansira država.

"Država nema monopol nad javnim interesima, pa tako nemaju ni javna medijska preduzeća. Treba finansirati medijske sadržaje preko konkursa i da svi imaju jednake uslove", kazao je Sekulić.

Dodao je da država treba da finansira medijske sadržaje od javnog interesa a ne plate zaposlenih i kao dobar model za manjinske medije preporučio projektno finansiranje.

"Status medija čiji su osnivači nacionalni saveti ne treba da se menja, ali oni moraju da imaju garantovanu uređivačku autonomiju i nezavisnost", kazao je Sekulić.

Privatizacija medija je, kako je naveo, bila zloupotrebljena i da zato država mora da zahteva garancije da se neće menjati namena kupljenih medijskih javnih preduzeća.

Država će voditi računa o manjinskim medijima

Državna sekretarka u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije Gordana Predić rekla je da novi medijski zakoni donose rešenja za zadržavanje manjinskih medija u dobrom položaju.

Ona je ocenila da Vojvodina prednjači po informisanju na jezicima nacionalnih manjina i da će njeno iskustvo i neka vrsta pozitivne diskriminacije pri finansiranju manjinskih medija, doprineti održivosti.

Još dva medijska zakona - Zakon o javnim servisima i Zakon o elektronskim medijima - su prošla javnu rasparavu i nalaze se kod radne grupe, navela je ona

"Imamo oko 400 strana primedbi na oba zakona što pokazuje da je javna rasprava bila dobra. Zakoni moraju da prođu proceduru, te se očekuje da će u narednim nedeljama on biti upućen nadležnim ministarstvima i kancelarijama, zatim u Brisel i tek posle toga u Vladu Srbije na usvajanje", kazala je ona.

Po njenoj proceni, zakoni će u Skupštinu Srbije stići tek januara 2014. godine.

Nedovoljno novca za manjinske medije

Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić kazao je, međutim, da je situacija u medijima na jezicima nacionalnih manjina veoma loša jer nema sredstava. Očekivanja su velika, a država nema novca da pomogne, naveo je on.

"Činjenica je da mora biti novca za ove medije jer to je veoma bitno, pogotovo u Vojvodini. Problem se u prvom redu može rešiti dobrim zakonima", kazao je Grujić.

Potpredsednica Skupštine Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova kazala je da radne grupe u kojima se raspravlja o zakonima moraju da počnu da uključuju i predstavnike manjinskih zajednica.

Tomanova Makanova je naglasila da svi nacionalni saveti na sednicama imaju temu informisanja, a posebno se raspravlja o temi budžetskog finansiranja javnih servisa i privatizacije lokalnih medija.

"Veoma je diskutabilno šta se dobija, a šta se gubi time gubi. Mi smo svoje mišljenje poslali ministarstvu i nadamo se da će ono imati sluha za očuvanje višejezičnosti i stečenih prava manjina", dodala je ona.

Drugu regionalnu konferenciju o medijima na jezicima manjina, pod nazivom "Sinteza, sinergija i simbioza", organizuje medijska kuća "Mađar so" i medijska agencija "Heror media pont".

Izvor: Beta

Foto: www.ndnv.org